Prosvetni glasnik

350

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

што се неће никад прежнвети а то је: његова терминодогија. те ју за то не треба ни избегавати. Најмање се то могдо очекивати од г. Јуришића. Не могу пропустити а да не нагласим дивпу обраду транспирадије и хлорофилне асимилације, које ни мало не би изгубиле да су, са обзиром на наш програм, билс вешто скраћене. Цео овај део, о којему смо до сад говорили, а који је и први део општег дела, могао је испасти краћи и није требао никако заузетп више од 15 листова. Други део општег дела обухвата: двет, плод и семе. Најпре се говори о цвету где се прво описује аегова сиољашност, за тим унутрашња грађа, па се прелази на илођење. Оно, што је све у делу о цвету казано, негде је непотнуно, негде развучено а негде чак и сувишно. Кад се говори о општем обележју цвета могло се ближе рећи о чашици и круници и њиховој разлици на: једноперне и многоперне, правилне и неправилне, са свима случајевима тих правилних и неправилних круница како ихје Панчић разликовао. Иначе је материјал у овом претходном говору о цвету лепо изложен, нарочито је добро објашњен постанак цветних делова из листа. Ире но што се прешло на састав цвета описане су цвасти. Напомињем да би пре требало гроњу сматрати као прелазну цваст између грозда и штита, него ли као грозд у којему су доње петељке најдуже и тд. Срећно су изнађени термини за рачвасте цвасти: оствнца, стубица и увојак. Састав цвета је могао бити много краћи јер је материјал, у њ' унесен, сувишан. За што је било потребно онако много говорити о саставу прашника и тучка? За прилике, за које је Бонје писао овај свој уџбеник, можда и може поднети овај и оволики материјал, ну за нас, где се поред општег дела, има прећи, имајте на уму са 2 часа недељно, н систематика није требало онако на широко и на дугачко причати о:. саставу нрашника, о пуцању прашница, није се морало онолико развлачити са описивањем тучка и његових делова док. се једва једном дошло дотле: како се врши оплођење. Место, што .је то развучено на пуних осам листова, цела је ствар могла испасти много краћа, да су се мног сепоредности изоставиле а изнело ово што.јеглавно. Да се уз кратко престављање унутрашњег састава свих цветних делова, где се имало јаче позабавити око полена и семенова пупољчића, одмах прешло на прелаз полена, на жиг и одавде на његов пут до оосФере, овај би одељак испао и краћи и јаснији па за ученике и схватљивији; место свега тога он је овако и расплинут и за ученике тешко разумљив. Ово нарочито важи за српски превод у којему је кратак преглед изостављен. На и норед оволике развучености и сувишног материјала ја ипак овом одељку замерам што у њему није напоредо изведено оплођење у ангисперама и у гимносперама, где би се ученици унознали са разликом у плођењу овнх двеју група Фанерогама. Ово је могло доћи после свршеног излагања о семенову пупољчићу и оплођењу оосФерину, када се могло надовезати, да то