Prosvetni glasnik

358

ЛРОСВЕГВИ ГЛАСНИК

програму траже само основна знања из јестаственице, где се на појединим преставницнма биљака и животиња уче основи из анатомије и Физиодогије и где се систематика предазп описно на појединим преставницима и то у најужем обиму, свакојако ни тај уџбепик г. Јуришићев не може да одговори потреби. Увиђајући, ваљада, ову незгоду г. Јуришић покушава да систематику, у њему издожену, унесе у вишу наставу. Ну овде сада наилази на једну другу невољу. Пошто је из Бонје-а нревео све што се дадо превести, он увиђа да би она систематика, која је у ботаници за II разред издожена, била тако опширна да би уџбеник постао несавладљив због своје опширности, те, приморан силом прилика, удара у скраћивање тако да нам, задржавши у главном начин излагања као и раније, даје веома сиромашан материјал, из којега се може слаба корист имати. Што се тиче самог метода у систематици би.зо је речи напред, где је показано како он ни.је подешен онако како то виша настава захтева. Пре него што ћу завршити намеран сам ставити још неке напомене. Г. Јуришић има обичај да кује српске термине за иоједине називе, где их пре тога није било. Негде му ово за руком испада доста. добро а негде и рђаво. Ја ћу навести неколико примера и за једно и за друго. Добро су скројени изрази: покорица, оствица, стубица, увојак. Ну не допадају ми се овакви називи: ,муса" (хранљиви биљни сок), „накоренак" (коренова капица) ,опадљиво" лишће, „мрасави" судови (место тачкасти), .одушчица" (микропил). Језик је доста добар, па ипак се може наћи: „облакшавају" место олакшавају (стр. 23 и 33), „дејствује" место утиче (стр. 32,) .прожман- место прожет (стр. 22), „промену" место нромене (треће лице множпне стр. 27), „обмотати" место омотати (стр. 51), ,ирпиместо црпе (стр. 64) ит.д.

Завршујући овај ре#ерат изјављујем: 1). да ова.ј уџбеник није, окакав какав је, нодесан за школску књигу у вишој настави ботанике у нашим средњим школама, јер су општи део и систематика једно према другом несразмерни, пошто је први много опширнији од другог дела, те се овај други не наставља на први као што би то опширност првог дела захтевала; 2). да су: цео општи део, увод у систематику (разредба биљака), систематика криптогама и већи део о гимноспермама, чист превод из наведеног дела Бонје-ова, што износи шездесет девет и по листова а цело дело (без регистра и садржаја) износи осамдееет седам листова; 3). да је, на пос.зетку, систематика ангиосперама скоро рећи скраћена систематика овог одељка нз ботанике Јуришићеве за II разред гимназије и да је последњи и завршни одељак .размештај биљака" просто из те ботанике прештампан.

1. Фебруара 1902 год. у Београду.

Вогдан Ј. Јанковић БРОФЕСОР