Prosvetni glasnik

360

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лежен у главном као Алувија, а само је па' источној страни, код Приштине, издвојен један омањи изданак терцијарног терена, за чију Фауну нема никаквих даљих података. Ово је бидо све што се знадо о косовском Терцијару до 1894. год., када је г. Б. Нушић, као тадашњи конзул у Цриштини, поред разних минерала и стена с Косовај геолошком заводу Вел. Школе пратио и једну омању збирку палудина и конгерија из приштинске околине. На XXVII збору С. Г. Друштва (10. марта 1894. год.) обратио је проФ. Ј. М. Жујовић пажњу на послате палудине, показавши да се оне разликују и од славонских, и од маџарских и румунских, и да се потпуно подударају с Дешејевом врстом Ра1ис1та УгдиезпеИ, коју су А. Буе и Викен ел нашли код Трсника у пећској котлини. По мишљењу проФ. Ј. М. Жујовића ово доказује: да је за извесно време неогенска косовска котлина била испуњена истом Фауном као што то беше пећска котлина. Послате конгерије није могао специФиковати, јер су биле одвећ поломљене. Судећи пак по земљи с којом су биле послате, Жујовић мишљаше, да нису лежале у истом слоју, у којем се налазе поменуте вивипаре. Од тога доба обраћена је већа пажња прибирању Фосила с Косова, тако, да сада наш геолошки завод има врло лепу збирку терцијарних конхилија с петнаест разних места косовског басена. Тај сам материјал у току неколико година проучавао и у два маха досад нриказивао друштву (БХХ1 збор 10. маја 1899. год. и БХХХУ1 збор 10. аирила 1900. год.). На основи овога може се сада о косовском Терцијару рећи ово: а) Терцијар се' јавља готово по целом ободу косовске котлине. Остаци његови на левој обали Ситнице нађени су на многим местима, и то најсеверније од прилике ирема утоку Л.аба у Ситницу па на југ до Липљана, а одавде уз Јањевску Реку до варошоце Јањева и нарочито од овог места вељетинском косом до Приштине. б) Досада сам у косовском Терцијару констатовао ову Фауну: Р1апогМз Козвоуепзгз поV. 8рес., Ме1апорзгз с1есо1Ша 81о1., НупгоМа 8гтгсг пот. 8рес., ЋегИо&опГа УеЦеИпепзГз иот. зрес., Уг^грага д!АгсМасг пот. зрес., Уг^грага УгдиезпеИ Бевћ., Утграга МсгпдтаГа 2ијо\ г . 1П 1Ш., УгуГрага в-гасатсепзгз поу . зрес., РЈм/за зрес. и Сопдегга ипди1а-саргае Мипз!. в) На основи ове Фауне, а ноглавито због конгерије и меланопсиса, као и према сродству, које планорбис и хидробија показују с неким хрватским и маџарским врстама, држим: да је косовски Терцијар понтијеке старости, и да се је стварао у веома ослађеном, а к о н е ч а к и у с л а т к о в о д н о м б а с е н у." 5. Проф. Свет. РадовановиЛ износи проФИл јурског терена на Вршкој Чуки. — „Вршка Чука, укупно узета, нредставља једну велику антиклиналу, која се протеже у правцу кССЗ: на Великој Чуки падају сло-