Prosvetni glasnik

252

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

IV Прочитани су реФерати г. г. Јанка Лукића, ванредног ироФесора Ведике Шкоде, и Влад. Малине, учитеља језика гимназије Краља А.лександра I, о „Љтинској Читанци" од ЈосиФа Штајнера и др-а Авг. Шајнддера, коју је превео проФесор г. С. Калик и наменио за уџбеник ученнцима средњих школа. РеФерат г. Дукића гласи: Г .лавиом Просветиом Савету Прегледао сам латинску читанку од Штајнера и Шајндлера, коју је превео госп. Калик, и част ми је поднети Савету оцену о тој књизи. Како је г. Калик превео ту читанку у вези са латинском граматиком Владимира Малине, то се мора рећи која и о самој тој граматици. Данасје опште мишљење људи од пос.т да латинска граматика Малинина није никако за школу, јер је за ђаке неразумљива, а уз то и врло оппшрна (265 страна без синтаксе, а све немачке латинске граматике са синтаксом имају између 212 и 260 страна, у Малине само облици на 254 стране). Тако сам је и оденио у својој оцени, којаје засебио одштампана (Пожаревац 1898. године). Али да пређем иреко своје оцене. Ево шта о Малининој граматици вели у „Наставном Вјеснику" (књига III, 3. 1895. године, стр. 280. и 281.) Ј- Голик: „Данас све наставне области теже за ,тим, да иократе и сгегну граматичку грађу на најнужнију мјеру, а г. Малина иише само облике, који опсежу 254 стране! Шајндлерова граматика, која је по мојем суду боља и згоднија за ередње школе, опсеже цијела дакле са синтаксом, календаром и регистром 212 страна; а ако прибројимо Малинипој граматици још и додатак о календару и т. д., онда она опсеже 265 страна! За наше је прилике и Шајндлерова 1 ) граматика дреопсежна, имала би бити још краћа. Писац ће ми можда одвратити да је књига тако оисежна, јер није све намијењено ученицима средњих школа, већ и ученицима високих школа. Но ја држим, да то није сретна мисао, јер се граматнка за слушатеље високих школа може, даче мора нисати знанствено, док се за ученике средњих школа не препоручује дотле, док коначни знанствени резултати нијесу стални и јасни. А опет писати за ученике средњих школа тако опсежне књиге, гдје се мора готово већи дио изоставити, није по начелу дидактичком: к тОму књига достаје без потребе скупља". На страни 285. опет вели ово: „Алп док је с те стране морам обасути хвалом, не могу изрећи тако повољан суд о њој као школској књизи. Ту је дошао дисац предалеко, јер да ученици проуче само облике, требало би 2 — 3 године, а гдје је синтакса, гдје штиво?" Ево шта опет о Малиннној граматици између осталог вели Јагићев архив (VIII, 8. 587. и 588. за 1896. годину): „...која (т. ј. књига) — од срдског министарства просвете одобрена као школска књига — ...у веливо има ту каквоћу, да наставу у класичним језицима, која у Србији и онако стоји на слабим ногама, из темеља поткоца; Шта је дакле за доње разреде одређено? Најпре „научна" наука о гласовима (стр. 1. — 31.), где се ученици уводе у све тајне нромене гласа и т. д.; ...Ово ће на жалост највише осетитп јадна алада створења, која треба да уче до овој школској књизи..." Само то, што је ту читанку превео у вези са Малинином граматиком, било би довољно на да се чнтанка не препоручи за школску књигу.

') Шајндлерова граматика (са синтаксом) има 212 страна.