Prosvetni glasnik

260

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

РеФерат г. Мадине гдаси: Г«лавном Просветном Савету Извештен сам писмом нословође Главнога Просветнога Савета од 10. Фебруара СБр. 1., да ме је Главни Просветни Савет одредио да дам своје мишљење о првом делу „Латинске Читанке од Јосифа Штајнера и Бг. Авг. Шајндлера", коју је превео и удесио за српске ученике г. Спира Калик. Одазивајући се овом позпву усуђујем се замолити Главни Просветни Савет, да том приликом саслуша моје мишљење о целокупном стању досадашње наставе у класичним језицима. Чему још учити латински језик, кад је то мртав језик, и тиме губити скупо време, које би се можда могло употребити на штогод боље? То је био приговор са више страна против учења тога језика, али се и та вика утишала и наступио је обрт у свима државама у корист латинскога језика; јер се увпдело, да класични језици имају васпитну силу, која се за сада барем ничим другим не да надокнадити. Учењем језика почиње свако научно познавање; учењем језика полаже се темељ логичном мишљењу. А то се неће постићи учењем самога материнскога језика, пошто је он творевина навике а не апстрактнога мишљења. „Онај, који туђих језика не зна, мало ће и о свом језику знати. (Поједини изузеци не побијају те истине.) Јер друго је својим језиком говорити, друго о њем савршено знање имати. Ако хоћемо да проникнемо у организам свога језика, треба да уз то правила и туђих језика проучавамо. Испоређивањем материнскога језика с којим туђим језиком излазе својства и разлике и врлине обају језика пред очи, а то бива тим јасније и тим боље, колико је савршениЈи туђи језик, с којим се матерински језик испоређује. Граматички облици новијих језика веома су окрњени и порушени, зато нам ти језици за теорич:но изучавање нашега језика неће од толике користи бити као савршенији стари класични језици. Баш стари класични језици због свога богаства у облицима и због савршене синтаксе приморавају ученика, да не цреводи само реч по реч, реченицу по реченицу, него да за туђе Фразе, слике и конструкције тражи у свом језику онаке, који онима одговарају; ту треба сваки појам право схватити, реченице и периоде јасно разлагати. Тако постаје борба између два језика, која се са својим силама надмећу и час своје богаство и обиље, ч:ас сиромаштво и оскудност откривају. Ту се више пута показује, да за опширне и млитаве изражаје материнскога језика има у старим класичним језицина језгровитих изражаја. Тако се ученик приучава на ј асност, сходност и језгровитост изражаја у свом језику". 1 ) На тај начин научиће се ученпци чистоти, јасности, одмерености и изразитости у говору и писању, и умножиће обиље речи, које ће им служити за употребу при читању д«ла, у којима се показује, што је на народном језику најбоље и најдубље, и у ко.јима је природна лепота и пуноћа народнога нам језика добила свој најживљи израз. У овоме правцу важност знања туђих језика знали су још Римљани да оцене, и тој својој оцени дали су израза у познатој изреци: „Колико ко језика зна, толико људи вреди". Али је и с другога гледишта врсноћа класичних језика од велике важности за образовање омладине. „Класични су списи најбоље васпитно средство за дух, јер су лепи и просто написани. Истина да је наш живот разноврснији, богатији и обилатији него ли живот оних старих; наше беседништво обухвата више предмета, наша

х ) Д. Зима. 0 важности старога грчкога језика за оЗразовање ученичко.