Prosvetni glasnik

264

11Р0СВЕТНИ ГДАСНИК

зна каква 'знан.а) предаватн као „цубок 1 ' људи, којима то ни из далека није струка и који их морају нредавати само за то, што су и они некада учили нешто мадо од туђих језика: нарочито за то треба да је казано у нрограмима све до ситница јасно и разговетно, како не би и Сам наставник дошао у забуну пред ђацима. Наша Велика Школа даје етручне наставнике за све друге гимназијске предмете, само нема за стварање наставпика за туђе живе језике у њеном садашњем устројству никаквих одредаба а за класичне старе језике врло оскудне. С оваком спремом, која се добпва на нашој Великој Школи у класичној дисциплини, не могу иаставници извести реФорму у духу наставнога плана, који је сад пред нама. Да ово нису празне речи, усуђујем се изнети овде суд г. Љ. Јовановића, 1 ) који вели: „И ако бих и сам био да се број часова из латинскога умножи, и да се грчки уведе, ипак сам сад иротиван томе, јер нема ко да то изврши. Ја сам чуо, да говоре, како има некнх 45 људи у Србији који могу ово радитн. Међу тим ја смем рећи да нема више од пет до шест људи, јер не треба веровати, да може радити по томе илапу и програму оно што је свршило нашу Вел. Школу. Ми који смо свршп.ш Вел. Школу знамо врло добро, да у њој добивамо из латинеког и грчког језика само граматичког знања. Даље, ви знате, шта се до сад тражило на ироФесорскИхМ испитима. Тражило се само граматичко знање н нешто из историје књижевности. Пропитивање из књижевности је врло мало или, скоро да кажем, никакво. Знам једног про®есора, за кога се говори, да је био врло добро спремљен и који је добро положио испит, и он је дошао на испит не знајућн да му треба нрочитати историју књижевности. Ја сме.н да кажем да се и на В. Школи од голе форме граматичке не иде даље, 2 ) а сад се тражи да ђаци, којн знање духа клаеичног нису добили у Вел. Школи, нреносе то знање на ученике! Та сами даље од знања латинске граматике не могу ни мрднути... Ја идем и даље н велим, да ми немамо људи ни само за иредавање латинскога и грчкога у прва четпри разреда, а камо ли и за остале разреде. То су Фактички данашње нрилике, о којима се мора. водити рачуна". То је зацело нстннита алн жалосна слнка, која је у толико жалоснија, што је и то граматичко образовање засновано на старом дескриптивно-мнемонистичном принципу, а на рационално - научни принцин, да се, што се боље може, примене резултаги модерне науке о језику, не обраћа се никаква пажња. То је врло жалосна појава, што се класична Филологија тако јадно предаје у највишем просветном заводу српекога народа, коме су код куће баш тим новим иутем и методом очи отворене, који тој вишој науци, точе аналитичном уиоредно-исторнском начину има да захвали не за пгтогоД мање него за књижеину обраду свога чистог народног језика. Српски језик није образован ни пре сто, ни пре двеста година, кад се за нову методу знало иије; он се ево образује баш светлошћу те нове методе, од људи који се само том методом служе. Штета је и за чудо, што у овом у нашој Вел. Школи изостаје баш латинскн језик, коме у наставноме шмназиском системату и није задатак само практичан, као новијим језицима, него који класичиом конструкцијом и обрађеношћу својом има задатак, да интелектуалну страну ученикову изоштри, утањи, образује. Граматичко је школовање до душе само једна страна научнога обра-

') Наставник кн>. III. св. 6. КонФеренција београдских одбора »ПроФ. Друштва«. 2 ) Да је и то грамитичко знање врло лабаво, доказ је, што један проФееор на исииту није знао врсте иогодбених реченица, други правило о »сопзесиМо Јетрогит«, тто морају знати ученици нижих разреда, а трећи тумачећи на практичном предавању облике глагода IV. конјугације правио је на, таблн такве погрешке. да су га ђаци 3. разреда поирављалн.