Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

273

Сем поменутих добрих страна има вокабулар још једну, која потиомаже понављање и памћење речи — наиме етимолошко груписање речи. Иза сваке нове речи, која припада породици оних речи, што су наведене у претходним задацима, простављене су те претходне сроднице ситнијим словима. На тај начин учи ученик понављајући вокабула и етимологију. Од какве је користи етимологија при предавању латинскога језика, о томе најбоље сведочп Вајсова расправа (в. Наставник књ. IV, сн. 4. и 5.), из које биће довољно, ако изнесеж само ове мисли: „Етпмологијом се упечаћење научне грађе олакшава и удубљује. Она битно потиомаже аперцепцију и даје погледе на националну особитост онога народа, чији се језик изучава. Већ у нижим разредима може и треба ученик, да се навикава да обраћа пажњу не само на готов облик, већ и да му тражи постанак, а што је још важније корен, из кога су избиле разне жилице многостручности значења једне речи. Ако узмемо на ум, како често ученнци још и у випшм разредима узимају речник и не мислећи на то, како лакоумно често употребе прво значење потребне им речи, на које напђу, умећемо тада довољно оценпти важне услуге, које нам чини етимологија. Њоме се даље олакшава памћење синтактичких правила, а враћање на етимон кадшто је врло добро средство за поуздано одређивање квантитета некој речи. Али највише пренмућства има етимологија, кад потпомаже разумевање ствари откривањем културно-историј ских процеса, или кад износи на видело погледе и представе Римљана. Којп наставник при том нравилно поступа, видеће, како лица ученичка на један пут радосно засијају због разумевања, које свиће код њпх, и кући понеће са часа радосно уверење, да је бацио добро семе, које није пало на неплодно земљиште. Јер ученик, упућен као што треба у област значења латинских речи, гледаће и на речи свога матерњега језика испптивачким погледом. Ово је последње од особите важности: оно ради на супрот механичком, несвесном говору и писању". У додатку налази се лепи канон од изрока и пословица, којима су наноредо стављене сличне српске изреке и пословице, затим стиховн за памћење. Њихову корист не треба да истичем, оне се саме препоручују. Елементарном пак спноппмпком неће се моћи много корпститн настава на овом најмањем ступњу. Читанка г. Калика, која и по спољашњој изради заслужује признање, у целини је тако добра, да и покрпј онога што сам напоменуо, у рукама иоле спрешнога и раду оданога наставника мора бити доброга успеха. Како ова књига одговара потиуно ирограму прописаном за прву годину, слободан сам иредложити, да се „Латинска читанка" г. Калпка усвоји као уџбеник, јер би се тим намирила једна од најпречих потреба наших школа, попунила би се једна врло осетна празнина у нашој школској књпжевности а уклониле би се све тешкоће, које су до сада спречавале темељит(} учење латинског језика, овога моћнога средства за иаучно образовање наше школске омладине. Захваљујући Главном Просветном Савету на почасти, којом ме је изволео одликовати поверивши ш ово дело на оцену јесам 5. маја 1901. год. у Београду. Понизан Владнмнр Малнна. Пошто се г. г. реФеренти нису могди сложнти у мишљељу о овој књизи то је Савет оддучио: да се умоли и г. др. Никола Вули^ ванредни просветни глдсник, I књ., 3 св., 1902. 19