Prosvetni glasnik

286

ПРОСВЕТНП ГЛАСПИК

погубљавају. Због свега овога његови савременнци имађаху и право што су га сматради за лудог. Радио је на свима наукама нотпунф успешно. Једини беше који је смело покушао да етресе јарам ауторитета и што класичком добу објави рат. Дух му соиствен беше вођ у свему. Тај смеди мис.шлац вероваше и у таку глуиост, да је он у стању добити 1. априла сваке године с неба све што буде хтео. Причају да је умро у 75. годипи од својевољне гдади, само да би се једно његово пророчанство иснунило. Мистички живот овога човека опомиње нас у многоме на Питагору. Он је понајчувенији у математици, У његовом делу АгИз ша§пае 8П'е с1е ге §иИз А1§ећгае изложио је мало час споменути метод за решавање једначина трећег степена. Из Физике су значајна дела Бе зиШШа1е 1552. и Ориз поуиш 1570. Његови се радови из Физике иоглавито односе на механику. Он је поставио први питање о величини силе што ће одржати једно тело на, стрмој равнини у равнотежи. Нашао је да је сила сразмерна са нагибом стрме равнине и за пример узео кад је нагиб стрме равнине 30° треба два пута већа сила но за стрму равнииу чији је нагиб 15°. И Тартаља и Еарданус прибдижили су се јако закону о одношају сила на стрмој равнини али ниједан га није открио. Поглавита је узрок овоме био и тај, што се ниједан од њих није служио експериментом, а ово је карактеристично за XVI век у историји Физике. Кардинус се борио против сколастичара. Устао је на Аристотела, али није отишао далеко од њега. У место четири Аристотетова елемента он узе само три: земљу, ваздух и воду — ватру је изоставио. Земља је сув, вода течан, ваздух најтечнији елеменат. Око земље се окреКу остали елементи, од којих је најбржи ваздух. Земља добија кретање од звезда, а вода од земље. Топлота није елеменат, то је само једна особина тела, хладноћа је одсуство тонлоте. Налазе се и чињена опажања код Кардануса, први трагови експериментисања. Мерио је брзину ветрова пулсом својим. Најбржи ветар прелази 50 корака у једном пулсу. Нашао је да је вода 50 пута тежа од ваздуха. Из' овога што рекосмо о Карданусу види се отимање духа од старих нредрасуда; види се, како је спор пут о збацивању хиљадугодишњих окова, и како се тешко до праве истине долази. Живот и рад Карданусов најбоље нам илуструје XVI век на пољу науке као један прелазни период. Бернардо Телезијус из Консенце, оснивалац природњачке академије познате под његовим именом. Задаћа овој академији беше побијање вредгелезијус ности Аристотелу. Телезијус у делу 1)с гегат па!ига јих!а рпп1505.-1,88. ( .јрј а р ГО р Г ј а Јјђ г ј јх 1505_ узимље примитиван Флуид са двема особинама нетелесним: топлотом и хладноћом, за основ тумачењу природних појава. Средиште земље, као извор топлоте, извор је постанку мно-