Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТАВА

289

течности што стаје у стуб, чија је основа дно а висина од дна до нивоа течности у суду. Ово се зове у физици хидростатични парадокс. Да би потврдио експериментом узео је судове разног облика, напунио их водом до исте висине и направио на дну исте отворе. ПомоКу теразија показао је да је једна и иста сила нужна да отвори поклопац на отвору дна код свију судова. Открио је притисак и на бокове суда. Нашао је да је притисак за правоугаону бочну површину раван: тежини течности што стаје у суд, чија је основа та површина, а висина половина висине течности у суду. Равнотежу течности у комуникационим оудовима тумачи Стевин зависнонгћу притиска па дно од дна и висине течности. Архимедов је принцип о телима нотопљеним у воду разјаснио. Нашао је да тежиште тела што плива са тежиштем истиснуте воде телом мора бити у вертикалној линији на ниво течности, па да буде равнотежа; и да је равнотежа у толико сталнијау колико је прво тежиште више испод другог (Метацентар). Јован Бабтиста Бенедети одликовао се више као динамичар. У делу Бггегзагиш зресиМшиит таЉ. рћуз1сагит Нћег посвећује једиу главт 1587. Бенедети механици. Код њега се налазп појам о трењу, код тела не само у миру већ и у кретању; о дејству силе и у супротном правцу, али се сила још узииље по Аристотелу. Он примећује Аристотелу да није само сила којом се тело баца узрок путањи тог тела, већ и сила једна што је супротна првој. Он је тврдио да тела неједнаких тежина пуштена једновремено са извесне висине после истог времена падају на земљу. Тела што се крећу у круг, кад престане узрок кретању продужавају своје кретање правцем тангенте. Он ,је решио проблем о косој полузи, нашав да се силе имају обрнуто нормалним одстојањима сила од тачке прекрета. Бенедети беше пореклом Венецијанац. У млађим годинама није се васпитавао. Ирве књиге Евклидове у преводу Тартаљином су га прве покренуле на рад. 1553., у својој 23 години излази на свет чувеним делом гезоШго отпгит ЈЕисНЛгз ргоМетаШт аИогитдие ипа ГапШттоЛо еггсиИ д,а1а арегрЈга. Овде излаже решавање свију Евклидових проблема једним само отвором шестара. Физика се у овом добу још учила по Аристотелу или по нешто пз Архимеда. Радови свих поменутих раденика па и Бенедетија нису се у ово доба ценили, у толико више његови што беше чувен као полемичар и непријатељ Аристотелов. Умро је 1590. као математичар херцега савојског. Можда нико у овоме веку није ни слутио какав ће се преображај извршити радовима на пољу науке, што их пређосмо површно довде. 1588 Тихо де Велике истине откривене Коперником не нађоше сјајна одзива, врахе. и ван ЈЈ емачкб5 па и у ао ј у мад0 м кругу пријатеља Коперникових, немаше приврженика. Четрдесет и пет година прошло је од изпрооветни глдсник, књ. I., св. 3 , 1902. 20