Prosvetni glasnik

292

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

водити воду нреко брда (кракасти натег). Порта би се уверио да ово није увек могуће, и чим би брдо било више од 32 стопе, експерименат му не би испао. Своје дело Мађија свршио је у 15. години Норта (1553). Математичар Брандес за ово дедо веди да је најглупље што гајеикад видео. Норта описује' у своме делу једну лампу, којом може присутнима да начини коњску главу од њихове. Сличних је експеримената пуно ово дело и с тога је било преведено са италијанског на Француски, шпански и арапски. Најзнатнији део из Ма§1а је оптички. Овде се налази опис мрачпе коморе. Порта вели кад се кроз отвор на капку замрачене собе пусти светлост, онда се на заклону у соби виђају предмети, који се налазе пред отвором, само изокренути. Откриће овога приписује Деонарду да Винчију. Доцније издање Портиног дела садржи поправку мрачне коморе. Ои вели да се ликови јасније виђају у комори, кад се на отвор метне једно сабирно сочиво. Ово он пренаша на око, пупилу сматра за отвор, кристално сочиво узимље за заклон. Ово последње је велика грешка Портина. Он лепо објашњава виђење једног предмета са два ока, и вели да се увек само са једним оком види: са левим кад је предмет у лево, са десним кад је предмет у десно. Он је знао да се сабирним сочивом јасно виде ликови удаљени, али од тога није учинио употребу, и с тога се не може сматрати као проналазач дурбина, као што неки узимљу. Порта налази да. је жижа код нздубљених огледала на половини полупречника кривине, и ово Јв добро. 0 сочивима зна само да је жижа иза њих и ништа више. Жижу он зове рипс!ит шуегаотз гтадтит, с тога што сочиво и огледало дају неизокренуте ликове од предмета између жиже и сочива или огледала, а изокренуте кад су предмети с друге страие жиже. Порта је вршио и магнетска испитивања, да једноимени полови одбијају а разноимени привлаче. Превлаком магнета преко гвожђа добија се од обичног гвожђа магнет, чији су полови обрнути половима магнета којим је нревлачено то гволгђе. Порта је доцније у Напољу основао као неку научну академију (аса<1ет1а зесге1огит паШгае). Ова је академцја престала чим је Порта био позват да одговара пред инквизицијом због мађије и надприродних вештина. Порта је по карактеру сличан Карданусу и из прошлога века (1493.-1541.) Филипу Ауреолусу Теофрастусу Бомбастусу Парацелзијусу. Сва тројица чудновати људи, али од великог значаја сваки посебице у у својој струци. 'опакањТсло" Галилео показује да тела не падају брже у колико би 6од »-- д - тежа била. Посматрања вршио на косом низанском торњу.