Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

293

1590. пада откриће микроскоиа. Ово је откриће везано за име Де■590. откриће смициануса , члана лицејске академије. Посматрања микроскопмикроскопа. ека почин ,у 0 д Хука, Леуенхека и Хартсекера (1670.). Стелути је још 1625. вршио микроскопска посматрања над дедовима нчеле. Смели доминикански калуђер на кога сад прелазимо више је философ но Физичар. Ми га сдомињемо за то што је радовима својим до1 55 о.-1боо. принео да се нове иде.је на што већи круг распростиру. Он тмрдано Брун,,. ј е велики 5 И0 борад противу црквене стеге и окова ауторитетских. Посматрање његовог живота од интереса је што лепо илуструје живот 16-ог века. Ђордано Бруно рођен је 1548. у Нони близу Неапоља., Не зна се кад је ступио у доминикански ред, алл ту није могао остати због сумње, која се у њему породила у ауторитет Аристотела и трансупстанције. За тим је отишао у Женеву, где није могао остати јер није био калвинист и би принуђен да иде у Париз. Хенрих III. га је заштићавао од насилног гоњења да иде на службу божју, али рђаво расположење његових ко.лега ватрених поборника Аристотелових отера га у Енглеску. Тује разлагао јавно своје погледе против Аристотела и Птоломеја, јер казна за неслагање са Аристотелом беше врл.о мала, пет шилинга. После овога се врати у Париз нападајући жестоко Аристотела и износећи ново гледиште да се земља обрће око своје осовине. Ово га отера из Париза и он преко Марбурга и Витенберга дође у Хелмштед, где је добро био примљен од херцега брауншвајшког. Овде се мало задржао и наскоро оде у Франкфурт, а одавде на позив једног Венецијанца у Венецију. У Венецији га шчепа инквизиција и после дугог затвора буде од инквизиције спаљен у Риму. Он је велики као философ . За природну философију има велике вредности. .Аајбницов систем монадолички, теорија Декартова с вихорима, налазе своје почетке код Бруна. Он је засл.ужан што је међу првима што су примили еистем Еоперников, и што је био ватрени бранилац његов. Још 1584. год. пристао је уз Коперника и разрадио његов систем на свој начин. 11 о Бруну су све звезде' сунца. Свака је од њих центар систему, као што је и наше сунце. Светова по њему има врло много, па и живот је у васиони свуда могућ а не само на нашој земљи. Поред Галилеја, кога смо на два места споменули у овоме веку, а који својим радовима припада 17-ом столећу, долази и Ееилер. Радови 1596. ктмр. Кеплера припадају следећем ,'столећу, али неки долазе при крају овог столећа, те ћемо и о њему овде само толико говорити кодико се може односити само на његове радове из ове периоде. 16. се век почиње са великим Коперником а завршује ночецима два тако исто келика •човека: Кеплера и Галилеја, ко.ји се могу назвати везом прелазног 16-ог