Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

305

и наиван човек реФлектира, само што је начин његове реФлексије различан од начина реФлексије ФилосоФа идеалисте. РеФлексија наивног човека потпуно је несвесна, док је реФлексија ФилосоФа идеалисте потпуно свесна. И наивном је човеку свет првобитно дат само као његова престава, као садржај његове свести, само што је он тога Факта несвесан, јер не реФлектира о њему: наиван човек мисли без икакве дубље свесне реФлексије, мисли моментано, несвесно, да је оно што је дато као садржај његовог опажања (само треба добро упамтити, да наиван човек није свесан, да му је околина дата прво као садржај његовог опажања, већ он просто њу сматра као дату, не питајући за сам једино могућ и начин те датости), у исто доба дато и по себи, као садржај сиољњег реалног света, он мисли, да непосредно у своме опажању има пред собом саме реалне ствари по себи, и отуда закључак, да стварн остају и кад их он не опажа својим чулима исте онаке какве су биле дате у његовом опажању. Овај закључак наивног човека потпуно је несвесан, и у исто доба (што не мора увек да буде, несвесно мишљење не мора да буде увек нетачно, али је то врло често) потпуно погрешан: наивном човеку изгледа сасвим појамно, изгледа као нешто што се по себи разуме, да су ствари ван њега исте онаке каке су у њему биле дате, да он опажајући ствари има пред собом саме спољне реалне ствари као такове а не њихове чисте отиске у нама, у нашој свести. Откуда долази овај погрешан закључак наивног човека: пре свега наивни је човек изгубио из вида једну основну премису, која обара део његов закључак, на име, да је њему свет првобитно дат као садржај свести, само зато што наиван човек још није дошао дотле, да констатира овај Факат, који се само свесно да констатирати, само зато он пада у погрешку, да садржаје своје свестн идентиФицира непосредно са сиољним реалним стварима. Чим се наивном човеку укаже на овај основни Фактум, чим ова основна премиса постане свесном, онај несвесни закључак престаје бити несвесним а тиме ирестаје и сам да егзистира. Као што се види, наиван човек доиста реФлектира, и тврђење застунника наивног реадизма, као да је становиште наивног човека становиште без реФлексије иотпуно отлада. Резултат, до кога смо дошли, врло је важан, он обара у приндипу целу теорију наивног реализма. Ако је наивно становиште и само становшнте реФлексије, онда може само становиште идеализма бити тачно; јер оно је становиште реФлексије тачно, које се само собом, т. ј. које се реФлексијом да оправдати. Свесна реФлексија једино је у својим резултатима сигурна, и свесна реФлексија. има да служи као контрола несвесне реФлексије, свесна реФлексија има да испита, да ли је резултат несвесне реФлексије тачан нли не. И у нашем случају ми налазимо, да свесна реФлексија налази, да је резултат несвесне реФлекснје нетачан, и ио томе само резултат свесне реФлексије је тачан, а тај је резултат становиште идеалистичко. прооветни гласник, i кн,., 3 св., 1902. 21