Prosvetni glasnik

308

ПРОСВЕТН11 ГЛАСНИК

питамо за фактички садржај појма првобитног искуства, јер наиван човек доиста своје ја гезр. своје тело одваја од своје околине, и придаје му одвојено и засебно место поред н>е. Вунт пак са својом Формулацијом има у толико нрава, у колико би наивни човек био доиста конзеквентнији, када би своје ја гевр. своје тело сматрао као један од објеката спољаег света, када. своме ја не би придавао никакво засебно одвојено место поред околине, јер доиста када се узме да оно што је нрвобитно дато није свест, већ нешто што је по себи сасма несвесно, ондајанема никаквог значаја више, онда нема никаквог смисла више издвојити то ја из осталог садржаја, гезр. издвојити наше тело, кео носиода тога ја, из осталих тела спољњег света. Вунт даље има еасвим права, да конзеквентно изведено становиште наивног човека не трпи никакав засебан члан „ја", да је његов садржај идентичан са чистом датошћу објекта без икаквог субјекта. Али — и ту лежи нетачност његових извођења наиван човек никада не изводи конзеквентно то своје становигпте, он увек задржава ја као засебан централни члан непосредног искуства, и Авенаријус има права кад Фактичко стање садржаја примитивног искуства овако Формулише. Вунт износи садржај непосредног искуства наивпог човека онако, како би тај садржај требао да буде, када би се становиште наивног човека консеквентно извело, Авенаријус износи садржај неносредног искуства наивног човека онако, како тај садржај Фактички аостоји, не питајући се, да ли је он конзенвентно изведен или не. Из тога се види, да ако се баш последња пресуда контроверзе између Вунта и Авенаријуса тражи да се у последњој инстанцији мора Аванеријусу дати за право, јер његова Формула изражава Фактички садржај примитивног искуства наивног човек, онако како је он у исказима наивног човека изражен. Сам Факт, што се преставници наивног реализма у одредби садржаја првобитног „чистог" искуства не слажу, показује, како се само становиште наивног реализма пред научном критиком не да одржатн. Конзеквентно изведено, то би становиште требало да има Вунтом Формуловани садржај. А такав садржај апсолутно се не да замислити као садржај непосредног искуства; да су околина и наше ја дати првобитно као два координарна Фактора, да се још како тако замислити, али да је првобитно дата само околина и да је ја првобитно само саставни део саме околине, тако једно становиште апсолутно је немогуће, није ништа друго до чиста реФлективно-дијалектична конструкција првобитног пресвесног и пререФлективног стања искуства, која у опште нигде и не може постојати, ако се нризна, да и на становишту наивног човека момеит свести егзистира по себи као реални момент, само да не егзистира свест о њему. Само кад би се рег ппровбЉПе могла замислити датост бића без икаквог субјекта, коме је биће дато, онда би таква датост реалности одговарала ономе појму Вунтовог прво-