Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
327
и последице. Из ових се примера мање изводе правила за однос појединаца према појединдима, као и према породичној заједници и општини, као што је баш случај код оних из обичног живота; али се зато овде много више изводе правила о односу појединаца према држави, народу и целом човечанству. На тај начин се примери из обичног живота и ови из Историје узајамно допуњују. Они су први простоји и посебнији, ови други замршенији и општији. Стога су они први подеснији за млађе васпитанике, ови други за одраслије, те они нрви треба где год се може да. претходе овим другима. Историјски примери из живота свог народа треба да претходе онима из живота туђих народа. У аородичном животу се употребљавају ови примери у васпитавању поглавито као лектира за младеж, а усмено само где су родитељи на вишем ступњу образованости. У друштвеном животу по каткад народни еп даје нримере ове врсте, али је и њега данас већ ретко чути из уста каквог певача, иначе су историјски примери, јавно испричани, ретки 1 ). Главно место за васпитавање историјским примерима јесте и остаје школа, како уз предавања из Историје, тако и уз читаначке чланке иеторијске садржине и т д. Млађим се васпитаницима — у Народној школи и нижим разредима Гимназије — Историја не може предавати као наука; ни цела ни систематски, ни строго хронолошким редом, већ у биографијама и мапим монографијама , одбирајући из свих векова онај материјал који је деци разумљив и који може послужити као морални пример. БиограФије су уопште узето простије и приближније обичном животу те су стога подесније за млађе васпитанике (и као основица историјској настави уопште). Историјске монограФије обично еу сложеније и даље су од обичног живота, те су с тога подосније за одраслије васпитанике (и као основица доцнијој систематској историјској настави). За биограФцје вели Смајлс ово: „Прнмерп великих и добрих људи не само да пе умиру. него живе и гласно говоре свима потоњим коленима. У томе и јесте велики наук биограФије, што нас она упознаје са човеком какав може да буде, и шта може да најбоље учини. Она иоказује пример који свакоме може да улије и вере и снаге"... Она уводи васпитаника у најбоље друштво, изводи га пред највеће умове и раденике рода људског „који су својеручно записали име своје у Историју света", „чији је живот делима написан" 2 ) Ако се хоће да се поцрпе што више васпитне користи од историјских примера усмено изложених, мора се при њином саопштавању васпитаницима пазити на пластичност у излагању. Највећа се пажња при том мора локлониги оним тренуцима, који могу послужити васпитаницима за углед
') Причања из најскорије ирошдости народне не долазе још у Историју. 2 ) Смајлс, Карактер. стр. 63., 255.. 272.