Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

335

а те чулне слике значе аистрактне моралне појмове и односе: морално и чисхо религиозно проповедаае, науку, разне особине слушалада (као пријемчивост) и друге прилике ко.је помажу или смећу усвајању моралне науке. Парабола се баш тиме и разликује од обнчне поучне причице, што је њој главно илустрација аојмова, док је у поучној нричици главно илустрација моралног односа и моралног рада. Отуда морална причица помаже поглавито извођењу моралних правила, а парабола извођењу моралних појмова. Како по Етици образовање моралних правила у моралном развијању иде пред образовањем моралних иојмова 1 ), и параболе треба у моралном васпитању да се употребљавају доцније, код нешто одраслијих васпитаника. Оне треба да дођу нешто доцније већ и због тога што мањи васпитаници нису у стању да схвате као што треба онај преносни смисао у параболе. Параболи је управо место у моралном иоучавању, кад буду поједина морална правила већ створена и донекле утврђена, па кад се буде хтело приступити њином груписању и скристалисавању у моралне иојмове. Овде треба тражити објашњење појави, што одраслији виспитаници још радо слушају параболе и онда кад су према обичним моралним причицама постали већ равнодушни. При моралном поучавању параболама мора се иажљиво објаснити онај иреносни смисао чулних слика, те да парабола не остане деци проста прича о догађају. — Даље, при излагању садржине у параболе мора се најјаче истаћи оио што је за образовање моралних појмова најважније, а већ слабије оно што се односи на морална правила. — Најзад и у параболама може бити претеривања при изношењу последица. Тога се треба и овде клонити. 3. Баснв су трећа врста измишљених примера ради поуке. Лесинг вели за басну да се може назвати „примером практичне науке о моралу". 2 ) Басна има од две врсте: У једнима се износе догађаји који се могу збити и који немају у себи ничега неприроднога; у другима се, опет, износе догађаји који иду у немогуКности и неприродности. Прве назива Лесинг, у расправи о баснама, умним. Друге дели на двоје, па их назава митским , у којима има радних субјеката из митологије, и хиперфизичким у којима су стварни субјекти, али неприродних особина (нпр. где говори камење, дрвеће и животиња, где се друже на пријатељски начин животиње које се иначе не друже, итд.) 8 ) На овом месту овде биће говора само о првој врсти басана, које ће се звати басне вероватне садржине ; последње две врсте, невероватне

') Ж ТУипсН, ЕШк, стр. 472 и 477.

2 ) ^езвгпд, ЛУегке, ЗШ^аг!; 1887., Вс1. У. стр. 22.

3 ) На истом месту стр. 36.