Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

547

лагало на сродство по жени, сродници по жени беху само 'пријатељи'. — Најстарија породица беше агнатска, а не когнатска. Отац је у породици стареишна и господар. Жену купује или отима, и она је његова својина. Могао је имати више жена и иноча за ћез>; жена није смела чиннти нрељубу. Женио се да добијс наследника. Губитак жене ценио се као друга штета н. нр. губитак краве. Нема зајсдничких речи за'брак\ 'супруге', 'родитеље 5 , нити речи за с удовца 5 . Није се особито радовао кћерима; Јкенску су децу одбацввали. Одрасла је кћи предмет за размену, њу отац удаје по својој вољи. Жена је оделито јела од људи, а била слушкиња а не домаћнца нри жртвовању. Као жене н робови и деца беху у потпуној власти очиној. Овако се стање сачува с раћча ро1ез1а8 до у историско доба у Индији, Галији, Германији, Јелади и Гнму. Син или др. мушки наследник потискивао је оца-старешину, ако није био у стању владати, иа или га је напудио или оставио да дочека крај од старости. Имовином кућном располаже старешина неограничено, али је она заједничка свих мушких чланова. У Срба би однос ублажен, у Гиму раШГатШаз поста прави власник свега. У старо су доба биле дие породичне Форме: инокосна и задружна, као што се то видн и у историско доба у разних индојевр. племена. Агнатска структура слаби што сталност насеобина бива већа; више се пази на родбину по мајци — ' уј ак је мост између двеју породица. 1 ) У исто доба жени расте углед, том на руку иде мисао којој извор ваља тражити у култу и код свештеника: муж и жена су два тела, једна душа. Тад се стварају и појмови о 'браку', С суирузима 5 и 'родитељима' — све ово пада т. р. у историско доба. Бр аств о, познат облик друштвени у нашим ј. западним крајевима, и у прадоба стајаше као прелаз и средина између нородице и племена. Германска родословна сага црта нам западне Германце као браство: три брата, чији су потомци Херминони, Иствеони и Ингвеони, оделише се пз Машшв-ове задруге. Чланоми германске „бЉја" (31рре) чињаху војничку и имовинску задругу, заједнички се и свећаху и крв плаћаху и имаху

') Саискр. таШа- (и таГигШга^га-), јерм. к'егГ, грч. џцгуад, лат. ауипсиЈиб, ст. корн. еиОћег, ст. г. н. Оћегт, литав. аглчјпаг, ст. ир. агогз, слов. оун и т. д. За ову родбину ио лсенн и ио мајци нмала су стар. имена: свекар, у санскр. дпадпга-, екурбд, лат. зосег, корн. Шуегеп, гот. вгсатга, лит. агезгшгаз, слов. скекрх; слов. 'свекрва': санскр. дкадгп'-, јер. зЈсезиг, грч. лат. аосгив, гот. вуоагћго, слов. скекр-м. Али ова имена негде су само за оца и мајку мужевљу (ст. инд., јерм., грчки, литав. и слов.), тако да су морали направити и имена за оца и мајку женину: нанр. у јермен. апег-гоТсапс, грч. 71-егвербд 'таст', лнт. Мзетз, слов. ткстк, ткштл. Старо име за 'девера' (мужева Зрата): сан. Аепаг, грч. /Јаг/р, лат. Гетг и т. д.; за 'заову' (мужеву сестру): грч. уаЛ<о5 = лат. д1ов, слов. злхкл, за 'јетрву' (жену брата мужева): сан. уаГаг-, грч. е/гагеред,, лат. јапНггсез, лит. јепГе, Ше, слов. кл-гр-и. Старо имо за зета има у ариским и балто-слов. језицима: санскр. јата1аг = ав. гатШаг, литав. геп 1аз — слов. злтк ; у другим језицима има: грч. уа^/Зрод 'сват' (уаџео), лат. депег (од &1§цо: восег), корн. Ао(, ст. г. н. ен1ит, гот. тедз, ст. сканд. тадг.