Prosvetni glasnik

548

ПГОСВЕТЈШ ГЛАСННК

исто име на иига. У Грчкој су исто тако била браства ((рцатц(а), чпји се чланови у боју заједно боре. После су 'Фратрије' добиле сакралио значење, али се код уеггј још и после памтило да су основане на крвном сродству. — Из римске Фамилије разви се »епв, сви чланови његови имају потеп §енШе, као н. пр. Фабији, од којих 306-орица погибоше код Кремере. Браство је познат облик и у Келта, Иранаца и Инда. Браства, дакле, још у прадоба индојевропско беху организације војничкога, имовинскога и верскога карактера. У браству беше главар један од породичних старешина — рппшз т!ег рагез, чисто републикански. Све што прелази круг власти од ра(па ро1ез1а8, решава се на збору браственика. Још је виша друштвена јединица у прадоба племе. Старинско племе у свем је личило на племена из западних области српских. Васојевићи обухватаху десет брастава, у 56 села, а бројаху 4000 пушака. Срби дођоше на Балкан Иолуострво све нлеме за племеном. Племенску организацију находимо и у других индојевр. народа. У кимбриском рату суделује самостално хелветски ра§из Т1 ( цш'јпив. Перси се дељаху на 12 племена. Још н данас Авганци и Курди, иранска племена, живе племенским животом. И у Индији племе је у најстарије доба највећа политичка целина; над н>им влада краљ ( гајап ). У Грчкој се у Омирово доба знало за племенско уређеае: Нестор саветује Агамемнона да војску распореди по фратријама и Филама (племенима). Свако се велико грчко племе делило на 3, 4, 5 Фила. Како су се индојевропска племена п њихови савези стопили у народе, језиковне и народне већо заједнице, познате нам у историско доба, то наука не може докучити. Многи су чиниоци били при том од утицаја, само неке да споменемо: језиковно диФеренцовање, мешање у новом завичају с аутохтоним становништвом, пропадање нлемена, геограФско изоловање и т. д. Историски и културно-историски догађаји у првом су реду помогли да се јави национална свест и национало осећање, те да се племена и њихови савези слију у једно. Исти језик никад им није сметао да не буду у вечитом рату. Индојевропско доба не зна за 'националну свест'. Цео се политички живот догађа у кругу појединих племена и племенских савеза, највише ратнога карактера. Није пранарод имао ни здједнчко име: оно је било или племенско или браствено и породично. Тек много после, по распаду ирајезичке заједнице јављају се 'народна' имена (ЕЛЛгјуес, Беи^зсће, Слов^не, Уепе1;1). При давању имена обично примитивна племена себе зову 'људи' (еским. ЈпиИ, каФар. аЂап1и), друге не, него иогрдним именима. Грцима су иноплеменици раарссдо!, = ЂагЂап лат. 'који јасно не говоре но замуцкују', Германци у Словенима НЂмг>ци. У Индојевропљана се многи народи зову: Уепе(1 = ири-

') Сдов. крдкх, ст. г. нем. ема, англосас. аеш, најпре 'закон'', лат. пирИае уп])аво ^абуљавање', санс. ујуаћа- (а г,а1а1и- 'Вгаи12и§') вт. д.