Prosvetni glasnik

552

ПГОСПЕТПИ ГЛАСНИК

терминодогија скороу свима језицима, одразних основа изведена. 1 ) Грабежа није могло бити у племену, све док стоји браство као установа која своје чланове штити и за њих одговара — кад се између племена утиснуше иноплемениди п странци, без нарочитих брастава, поче папредовати разбојништво. Убиство је велики злочин, кривица. У прадоба није се питало, да ли је хотимично, намерно или нехотично; кад постоји с дело\ не тражи се, у којим је приликама и због каквих мотива дошло. У еројско доба грчко стоји се на овоме гледишту, исто тако у Индији у ведско доба. Има трагова да је у доисториско доба тако посматрано убиство и у Риму. Још што је довољно карактеристично за прадоба оно није било нечаспо дело, као што се није осуђивало ни у прастарој Јелади, где се доцније јавља потреба чишћења (хиваогпс), обичај с истока донесен. Могао је место убиства насгунити случај телесне повреде, да се неко обрани. Међу кривице из прадоба ваља увр стити и ' насилну обљубу' и она се казнила као год убисгво, У та стара времена није био иосао и дужност дргкаве или општине да изриче правицу у питпљима кривичним, као што су убиство, насиље, обљуба, крађа. То је дужност браства или породице, рода убијепога, осрамоћеног и оштећеног: ово се љнхово нраво зове 'к р в н а освета'. У Омировим се песмама спомиње крвна освета у пуноме јеку, али после задовољене 'освете' или с умира', опет се враћа између оинх што су били завађени мир и нријатељство. Таква поимања паходимо у старих Германаца и Келта, у старих Инда и Иранаца и до у ново доба у Словеиа (Срба) и Арбанаса до у најновије доба. Као да се за овај правни обичај није зиало у староме Риму, али има толико знакова да 1е некад и у њем било 'крвне освете (в. речи птЛгсЛа и пшМси/ге). V средњем веку уепсЈеМа је у цвету у романских народа, и до данас се сачува на Корзици и Сардинији, можда остатак још из најстаријега доба а не да је донесена од германских пдемена, као што мисли Миклошић. Да је крвна освета била индојевропска установа, може се видети и из језика,*) али се не може ништа нотање знати о процедури освете или умира у прадоба. 3 ) Појава је њена у органској вези са племенским уре-

г ) Слов. грлЕ-.итн = санскрт. дгаЊ- 'ћеЛ1§ ег^геЈГеп', лат. гареге, гарГпа, грч. а(>тга^<Ј, гот. гвИиЈап, ст. г. н. гоиЂоп, аимосас. геа^гап (сродно с дат. гитро нди по Гриму с гоиђ, ангд. с. геа? 'иден, онрема, одедо', ади је прво значење 'уезив'). 2 ) Корен сан. сг, 3. д. с. вр. сауаХе 'казнити, осветити', ав. сг-, грч. гп-оџас, гМ/иЏ) Т ' Г<Ј 'наидатити љазну', 'казиити' 'идатити казпу', именица: ав. каепа- 'казна, освета' = грч. посг /ј 'освета' и 'лдата за крв' (в. лат. роепа); в. дит. кагпа, = слов. И'кна, ир. сагп 'Јатш герага1м', слов. к.'знк, кајати. 3 ) Ако је ко намерпо н ненамерно уЗио браственика (в. дат. рапсМа, рапс1с1тт, кедт. / гпда1, јгп-да1ас1г , ир. Впе 'племе'), сматрало се као злочин и злочинад је на збору предаван у руке рођака убијенога и ови су га убијали да убдаже гнев богова. Он беше 8асег 'проклет', ипзИ/јгз аоерђд, агоџод, губио је права на заштиту.