Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

553

ђењем. Заједничка ствар племену беше одбрана у рату, а браству је дужност да штити своје чланове, најближих је рођака убијенога дужност да се освете; у прво време само агнатских, тек после когнатских. С развитком нојма о 'држави слаби крвна освета — у Атицн по Драконтовим законима Ареопаг суди у кривичним споровима ове врсте, у Риму од најстаријег доба казна за убиство није приватна ствар, на северу с хришћанством ({.геи§а с1еГ) слаби крвна освета. У прадоба само је једна врста кривица нзазивала племе да је казни. Истина, рано је појам о грешности и нечасности многих кривица створен, али прави злочин као да беше само нека врста кривица, за које у прајезику и име беше, 1 ) У ведским имнама (Рг-веде) ово име значн сваку кривицу, учињену боговтша или људима, у Ррчкој пак означаваше издају земље (стога Ро1упе1коз остаје злочинац и после смрти, јер је водио непријатеље против своје земље и града Тебе), 'убиство краља' и 'оца (Един), или 'несахрањивање умрлих' или кад који не поштује „АзуЈгесМ (1ег 6611ег". Појам о казни и разви се у свези с оваквим злочинима док се друге кривице сматраху као 'обавеза, дуг 5 и као однос повериоца и дужника.'®) У прадоба је била у обичају 'заклетва', као што се може из језика известп, 3 ) прво значење као да и најстаријим речима беше као и новим речима 'проклињати, клети'. Као врачарске изреке и клетва се изговарала свечано и патетично, јасним гласом, 4 ) при том се 'додиривао' неки предмет који ће пропаст донети оном који се лажно куне. 5 ) Значај заклетве у правном поступку лепо се види у латинском. 6 ) У старо доба при заклетви није призивано божанство као заштитник истине, јер су се клели и у ствари — да није траг од тога што се јунаци куну у оружје, у коња и род свој ? У старој герман. поезији имамо заклетава у оружје, у мач итд. У индској заклетви, управо клетви себе сама, ако погази реч или не каже истипу, залаже се живот свој и својих, своје добро на овом или на оном свету и изговарају се тајанствене речи са символским гестима, коЈе ће домамити непријатељске силе. Куну се оружјем, колима, коњем и додирну с речима: 'не било ми за ухар 5 ! У Грка се призивају већ богови за све') Санскр. адав = грч. ауод (апауав = ссгауцд). 2 ) В. ст. г. н. всиШ, $си1с1а, ст. сас. вси1А можда од гот, зкаЈ, зТсгЛ, зси1ип, зки1с1а = по зиачењу 'морање' (да се плати); даље од *Лће1дк- има ир. сШдеЛ 'обавеза, закон, право', (ко зиа, можда овде и лат. / 1адИаге 'своје враво остварити', 'тражити'); ир. сШдгт 'иолажем лраво', в. гот. ЛиЈдз = ст. сл. длггг (и ст. сканд. Ао1д 'неиријатељство', ст. г. н. 'рана'). И грТјхг као да је прошао иут у развитку значења као лат. 8се1ив и ЏадШит и као да стоји у свези с грч. хреод, /реСод од *дћгез-. 3 ) У сан. ат-, грч. о / ј - уу / ис , ит. отп-; слов. ротл = јерм. егЛпит (осстин. агс1)\ келт. герм. ир. оеН1 = гот. аИћв. 4 ) В. герм. гот. згсагап, в^бг (= ст. сканд. вгага 'одговарати'), санскр. в^ага-, а^ага- 'звук, глас, тон', пракелт. *вгего 'певам'. 5 ) У ир. Гопд, кимр. Гупди 'кунем се', лат. Гапдо, в. п сл. прнсљга : прнслгндчти с два значева: 'додирнути' и 'клети се'. в ) В. јив и јигаге, шгатеп1ит, т$ тгапАит, и швед. 1ад 'закон' н 'заклетва' 37 *