Prosvetni glasnik

558

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Римљана, о одеду Германада потпуно се слаже с оним што се према језику закључује. Из праисторискога доба сачуваше се остади старога одела у швајцарским насеобинама на кољу. Оно је изаткано од ланене нређе. Није, изгледа, кројено и шивено, већ је служило за огртач (рим, тога). Овакво је одело нађено и из доцнијега доба у јутским и шлезвишким гробовима. Куће првих Индојевропљана беху у групама, у којима становаше браство или део његов. У камено доба, неолитско, постала насеља на кољу (сохама) где где трајаху до у историско, а она су сведочанство да је било села.') Исто тако старински станови, ископани у земљи, којихје увек више у близини, сведоче да је у прадоба било села. Због трошности грађе, од које старинске куће беху, не сачува се ни трага од села, начињених на самом тлу. Оио, што вели Тадит о германским племенима да не живе у градовима, може се слободно поновити и о пранароду. Подаци, из језика црпени, том се ништа не противе, јер најстарије значење заједничке речи за 'град' 1 ) беше само простор заграђен насипом, бедемом. 3 ) У прво време ту беху склоништа испред непријатељске силе. У њима је племе у невољи склањало своје имање и стоку. Грчко даШс у почетку беше само с град' тврдиња, тако и словенско градг — заграђено место, али иосле поста не само оррнкпп него и игђз, као год и келтско име за град, сачувано у старом имену нашега Београда — (Кшит. 4 ) Старинска руска с городиш;а' у црту се слажу са ст. индис. ведским рпгаз, како нас уверава Цимер. Палеолитски се човек храњаше месом дивљих животиња, рибама и биљном храном, коју је брао не старајући се о самом биљу више. Неолитски човек има више и разноврснијих јела: осим меснате хране 5 ) од домаће стоке, ређе дивљачи и риба, имао је неку врсту каше и хлеб од брашна. Као носластица сматраше се мозак") и срж из костију,') можда и сок од печена меса, ако не и каква кухана чорба, 8 ) јуха. 0 старини хлеба 9 ) као да сведоче индојевр. језици. У Јевропи је хлеб одавно поЛат. тсш, гот. гоегЋв, сдов. в^сц корн. дгогс, арб. кгве = 'седо', а санскр. мд, 'браствено насеље'; грч. хаџч = гот. кагтз, лит. Тсетаз, ст. пр. саутгз — 'село одмориште'; — киир. Гге/' 'село', ст. г. н. Аог /" беше прво назив ратар. задруге. 2 ) Санскрт. риг- 'град' = грч. лбЛи;, лнт. ргИз 'дворац'. 3 ) Санскр. АеШ = грч. тгГ/од. 4 ) У ир. Лип, сканд. Ит, англосас. Шп (енгл. Гогоп), ст. г. н. гпп (в. слов. т-мнж). 5 ) Из нрајезика: санскрт. = грч. ир&е свеже месо, в. срод. лат. сгиог, слов. крхвц ир. сги = 'крв', и санскрт. татза-, јерм. тгз, ст. лрус. тепва, слов. л(дсо, арб. тге, гот. тгтг 'зготовљено месо', лат. саго, ср. ир. сата 'месо'; значаше део оног меса што се'даје на обеду. 6 ) Санскр. тајјап- = ав. тахда-, слов. м«згг, ст. прус. тигдепо, ст. г. н. тагд. ') Санскр. азШг-, азГТгап- = ав. авИ, авГа, грч. багаог, лат. 08, арб. а»^. 8 ) Санскр. упв-, упзап-, лат. јиз, слов. (оухл), отуд лит. јпвге, јиЈса. 9 ) Дат. КЂит, гот. Шаг{в, слов. хл кит, — свеиз ЧМогШш-; слов. т-ксто = пракелт. *1аШо- (ир. Гагз, кимр. 1оев) и лит. д/&па = санскр. Лћапа.