Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

559

знат. У Јпвајцареким становима на кољу пађене су некодике врсте хдеба од просенога и пшеничиога брашна. Добро иситњено зрневље — туцањем — замеси се водом, тесто се метне на врелу камену ндочу и покрије пепелом. Први су хлебови биди мали и танки, а пресни, после се из Јегипта рашири нов начин мешења у киседо. Прва јела беху неслана, доцније се употреби и со. 1 ) Месо су пекли 2 ) на жару (угљевљу) и иа ражњу. Од пића у прадоба знало се за 'медовину' и, кад се стала витне земља радити, можда с пиво". Као да је бмло и старинско име за то прво ниво, 3 ) па за ону дрождину и квасаи;. 4 ) Старо ће име пиву бити и олг 5 .) Архилох спомиње пнво у Трачана и Фрижана, Хекатеј у Пеонаца, римска сведочансгва у Илира и Панонаца, Тацит у Германаца, РуШеаз (код Страбона) у Еелта. Пило се пиво и у Јегинту (ћек1). Старинско пиво беше без хмеља, који тек доцније словенска племена примише од финских или турских племена и предадоше германском западу. С хмељем Немци узеше и реч за пиво, како доказује Ер. Кун. 6 ) Про хмеља су се служили другим зачинима (кором од дрвета и т. д.) да ппву даду арому и горчину. Вештина правити 'слад' (рус., чеш.) дође с келтскога запада. 7 ) Јужни су Пндојевропљани рано иочели пити 'вино', сок од грожђа, а научише се томе од источних народа. 8 ) Грци су знали за вино још нре Омира, а и Римљани су врло давно, можда су још док беху на с. з. Балканскога нолуострва, добили прилику да се унознају с лозом преко илирских и трачких племена. Култура лозе као да се разви око Кавказа и у М. Азији, ту расте дивља биљка с богатим родом (Декандол) — одатле је могла доћи како Семитима тако и Индојевропљанима. За палеолитско становништво поуздано се може рећи да се много бавило риболовом. На костима и на плочама шиФера нађене су урезане слике пастрмке, јегуље, штуке и т. д. У иећинама код Ментоне нађепо

Ј ) Грч. аЛд, лат. ва1 и ааПеге (*ваШеге = гот. ваИап, ст. г. н. еа1гап), гот. заН, ир. заГап, кимр. ћа1ап, сдов, солц ст. пр. зо1, лет. &а1з, јерм. аЛ.

2 ) Слов. пекж, санскр. рас- п авест. рас-, грч. шаоо, дат. содиеге (ум. рорша); санскр. &7 ј гајј- 'гбзкеп', грч. дат. /Ндо, ир. ђгш§1ит; из лат. наше 'нржити'.

3 ) Трач .-Фриж. /ЗрИгог, рропгоо • еу. пг ко/ш Незусћ., лат. Ае-јгиЛит, иси. и ст. г н. Ђптиап, англосас. 1>гебгсап, ст. ск. бпада 'варнти ииво'.

4 ) Ст. г. н. ГгеИг, исл. Лга^, и ст. г. н. ГгезИг, Ггиота = лат. Ггасез, в. и арб. Ага 'талог од зејтина', из *Агада, ст. сев. Агедд, и ст. пр. Лгадгоз, слов, дрождни, в. и англосас. ђеогта 'Вагше' = арб. ђгит 'кисело тесто', лат. ?егтеп1ит.

5 ) Слов. олх 'пиво' и '81ссега', ст. пр. а!и 'медовина', лит. аШз' 'ииво', ст. ск. 61, англосас. еа1и, еа1о&.

6 ) Ст. г. и. ђгог, англосас. Ђеог, ст. сканд. Ђјогг = слов. пнко, основа *рггсе.ч; ст. пр. ртгв.

') Нем. МаХи = прид. младг; — ст. ир. 6 гагсћ, корн. Ђгад, кимр. Ђгад из *тгасг '&их тасНЈа'. ром. Ђгак, Ђгаззег у старофр., в. и слов. срагл 'неко пиће' у рус.

8 ) Јерм. дгпг (у кавкас. језицима отуд, и. пр. мингр. дтгпг; ђурђ. д^гпо) из депг = *когто, а из јерм. *кото 'павит' у прво доба, поста с једне стране зап. сем. *гоати } јевр. јајгп, с друге *гата ст. илир. = арб. гепе, ст. грч. / о Г гој , оТгод, лат. утит итд.