Prosvetni glasnik

560

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је неких 50 врста риба. У данском 'кухињском ђубрету' или гомилама шкољака нађене су и неке врсте риба. Још је и у неолитско доба нађено на много места више врста риба (9), и удица, којима су ловљене (у швај царским насељима на кољу). У талијанским нак насеобинама ове врсте у долини Пада нити се нађе рибљих костију, нити за лов нотребних справа. У насеобинама старе Микене и Тиринта из истога доба, бронзе, нсти је случај. И прајезик као да није имао једну реч за рибу, бар све речи, имена рибе уопће, нису заједничке јевропским и азиским индојевр. нлеменима. 1 ) Тешко је ово објаснити, а могућно је да у доба, кад су се ариска племена оделила од јевропских им сродника, нису ни ловили риба, бар се тако може мислити, што у Рг-веди о риболову иема ни речи, што нема више заједничких имена ни у арнским језицима, што се и у Омирово доба, и ако има рибара од заната, опажа траг из веће старине, кад грчкп витоз није ни рибе јео. Можда је том узрок у каквој празноверној забрани? Али су индој. илемена западна, све се вшие ширећи, још у неолитско доб а, почела ловити рибе, као и старији становници у земљама у које доспеше, на пр. Грци — нод утицајем Семита, Римљани под утицајем Грка, и германска племена врло рано. И лов дивљачи разне у прадоба индојевропско беше нешто друго него што је лов многих дивљих ловачких народа. Истина, заједничка имена за дивљач и за зверове 2 ) била су у прајезику, као што се види из наведених група сродних речи, али не и за 'лов' у опће, и 'ловац', јер су ове речи изведене од речи што значе 'дивљач' и шума или се специализовало значење речи што значе 'ухватити', 'гонити' и т. д. 3 ) Као

') Уп. лат. })Г8С18, ир. га8к, гот. — јерм. јикп, лит. ГипЛз, ст. ир. гикапв, — и санскр. таГвуа, ав. тазуа-; грч. '/вие, слов. р-икл. — Име за удицу *опко- ( = сан. апка 'кука, лук'), грч. аушатуог, ст. г. н. апдт; лат. ћати8 = нем. ст. ћато, и гот. паИ 'мрежа', лат. пазва; лат. гШ = лит. геИв 'сито од лике'. 2 ) Нир. санскр. ^гка-, ав. гсеЈггка, јерм. даИ, грч. А уко $, лат. Гириз, гот. гои1(8, арб. иГк, слов. клхкх лит. гсИказ; — грч. аркгод, лат. игвиз, санскрт. гк$а, ав. агева ит. д., ново медвЂдг лит. Ђегав, ст. г. н. Ђего 'мрки'; — санскр. иЛга-, ав. иЛга, грч. шУ{)05, 'змија водена', егобр^д 'видра', лит. пЛга, слов. к-удрл; — санскрт. кадгка = лит. вгехгкав 'куна' и 'ласица' и лит. 8гегти = ст. г. н. !шгти 'купа'; грч. уаХгј 'ласица' = кимр. Ђе1е 'куна', одатле ст. г. н. рШћ = слов. пл-лух би узето; — сапскрт . $ада-, ст. цр. вавгпв, ст. г. н. ћаво, кимр. сегпас ћ, лат. 1ерив, слов. затцк, лит. кгзгкгз све тамна постања. — лат. аГсев, герм. *а1кг (ст. г. н. Шаћ, аиглосас. еоШ, ст. ск. е1дг) = лосг 'Е1еп', санскр. ј" 9Ув>- 'мужјак неке вр. антплопа'; — грч. "аХаџос,, еХХое 'јелен' = лит. еГпгв, слођ . јелет, алгт, лапл, кимр. е1ам, јерм. еЛп 'кошута'; в. и сег^и8, корнсагпи, ст. нр. 8гггог8 'срна', ст. г. н. ћггпг 'рогата марва Ј (упор. гр. харад, санскр. еЗ'' п 9 а У можда и српа по Ј. ГОмиту; лит. Шгпа узето из слов. в. и гр. осруо! "Ла<ро1-, — шв. норв. ЂггпА 'Е1еп', лит. ЂгеШа всто, месап. @ретог 'тј кеграЛц гои еЛа/ро^, ррегбог ■ 'еЛасрог, арб. Ђгг-пг 'рог, јелен. рог' и т. д.; — лат. арег = ст. г. н. еЂиг, слов. веирг 'дивља свиња'. 3 ) Санскр. тгдауаГе 'лови' од тгда- 'дивљач', тгдауа 'лов' тгдауи- 'ловац'; грч. вуреди : вг\р, иуреуо и аурејд од иура 'хватаае'; герм. ст. г. н. вригГап, англосас. нруггап,