Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Статистика наставе у Краљевини Србији за 1895—6, 1896—7, 1897—8. школску годину; по службеним изворииа израдио Зар. Р. Поповић. У природи све бива по извесним законима; нема појаве која бива произвољно. Па како је и друштвени живот такође један природни појав, само врло компликован, то и друштвом, као и сваким природним појавом, владају извесни закони. Сазнавањем закона по којима у друштву бива богатство и сиротиња; сазнавањем и свију осталих закона, по којима бивају и сви остали појави у друштвеном животу, па спадали они у материјални или духовни свет, — човек ствара могућности да овлада друштвеним кретањем, као год што је сазнавањем природних закона овладао природом у знатној мери, и у корист своју употребио је. Без сазнања тих закона, живот друштвени кретаће се по извесним, скоро ■Фаталним законима, без обзира на сва наша пренемагања и запомагања. Сазнање закона по којима се крећу и развијају извесне друштвене појаве, читаве државе или поједине државне установе — јер и држава није ништа друго до једно органпзовано друштво, дакле друштвени појав — нужно је колико ради тога, како да се одржимо, толико и ради тога како да наиредујемо. Ако приметимо у нечему опадање, онда, ако смо вољни да не нропаднемо, морамо сазнати ради чега опадамо, на те узроке да отклонимо. Ако смо вољни да напредујемо, морамо најпре пронаћи услове који условљавају напредак и узроке који сметају наиретку. Податке и доказе за све ово највише и најсигурније даје нам статистика. Према томе, предмет сваке статистике јесте проматрање оних друштвених појава и државних установа чији се развитак најбоље сазнаје бројним посматрањем, јер су циФре „неумитне и упорне ствари." С тога, статистика је основа друштвене науке (социологије), т. ј. науке о законима по којима се друштво креће и развија. Па какоједржава само један особити појав друштвеног живота, то је статистика основа државној науци, као грани друштвене науке.