Prosvetni glasnik

132

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

као да су народне. Због своје простодушносхи народни напеви највише одговарају дечијој природи, с тога већ из општих иедагошких обзира треба у основној школи да се певају народни напеви. Где текст народне песме није за школу, ту треба с потребном пажњом узети текст из школске књижевности и удесити га на народни напев." Ми се са овим слажемо, само имамо да приметнмо да се у Немачкој, кад се хоће да узме каква позната популарна мелодија за школу, обично прави песма (стихови) према мелодији. То јест, песник, који већ зна извесну мелодију, саставља нове стихове тачпо према ритму већ познате популарне мелодије. У том случају мелодија остаје неокрњена. До душе, овоме се начину има много што шта замерити: Мелоднја је увек везана за смисао оне песме, са којом је постала. Езвеџбани стихотворац може, истина, израдити по метрици онако исто раздељене стихове, како торитмички акценти већ дате мелодије захтевају, али опет тешко ће погоднти и онај осећај што, га даје мелодија сједињена са оном првобитном песмом. Овако накаламљена песма не може се допастн уметницима и људима од укуса, и увек ће у н>их изазивати нелагодно расположење. Али, што се зрелима недопада, јер умеју упоређиватп, то децу често пута може и одушевити. Према овоме са уметничкога гледишта ми овакво накалемљивање не донуштамо, али са педагошког гледишта увођење народних мелодија у народне школе на овај начин потпуно одобравамо. Па и овај начин, како је пок. Берић у овој збирци песама урадио, т.ј. на већ познате народне мелодије накалемити већ срочене стихове, са уметничкога гледишта има исте замерке што и горњи начин. Али ми и овај начин са недагошкога гледишта одобравамо, само с том важном напоменом, да овај посао ваља да ураде људи, који су за то спремни. Ми веома ценимо и добру вољу и необичну љубав пок. Берпћа према. песми и у опште према музици; ми морамо казати да је ова збнрка несама одушевљени покушај да се једна лена мисао оствари, али је покушај испао рђаво. Пре него пођемо да оцен>з'јемо песму за песмом, ми ћемо да кажемо^ још неколико речи у опште. Пок. Бернћ није унео у ову збирку наше најлепше и најкарактеристичније мелодије. Он сам ннје познавао много народних мелодија, па се је за. то служио највише, готово искључиво, збирком Кухачевом, која пити је поуздана, нити је у њој покупљено оно најлеаше што ми имамо. Даље: Ове се мелодије не одликују разноликошћу, што је опет иоследица ненознавања наших мелодија. Даље: Ове су молодије узете нрнлично дословно, па прилепљене узтекст. Вбог тога акцентуација стихова обично се не ноклапа са. ритмичким акцентом мелодије. Ту је дакле ваљало смислено мењати извесна места у мелодији. Берић је истина покушавао кашто, да извесне измене у мелодији учини, али му, разуме се, није могло, као што је он хтео, испасти за руком, јер као што рекох, није стручан у овоме послу. А сад ћемо, да би ово све доказали, ирећи неколико песама редом, не одабирајући, у овој збирци, и о свакој казати своје мишљење. I Црква 1. Јектенија. Мала јектенија (амин, господи помилуј, тебје Господи) написана су у два гласа, као што се у збирци вели, по Корн. СтанковићуКорнелије је свуда код ових речитативних јектенија узимао основни тон у