Prosvetni glasnik

152

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Дакле: у плуралу све ријечи I. декдин. имају једнаке свршетке, а у сингулару: 1. Ријечи женскога рода: а) Ако је у ном. -ц, остаје ц у циједоме сингулару (као у адеАсртј). б) Ако је у ном. -а, остаје а у дијелом сингудару само у ријечи на -еа, -ш, -да (као у рчсвСХгш-, убсрдди мост), иначе се глас -а мијења у ген. и у дат. у гј (као у беалома). 2. Ријечи мушкога рода (које се иначе мијоњају као и ријечи женскога рода) имају: а) у ном. синг. свршетак -цд или -«?, а у ген. -ои. б) Ријечи на -гј с имају у вокативу -тј н. ир. МоХтшбтј (ном. Мпгшбгјд), али ријечи на -тг\<; имају у вокативу -та н. ир. т \'аЂха, сб ' Одесгга. Биљвшка. Нека се дорска и инога туђа вдастита имена ва -а« свршују у ген. синг. на -а (дорски генетив) н. пр. ЕЈрита, 'ИгЈЛАа. 47. Квантитет. Свршетак је -ад свуда дуг. Свршеци -аг и -а имају у ак. п у вок. синг. исти квантитет који и у номинативу (-а, -ад). [Глас је а у иом. синг. нонајвише дуг у свршедима -еа, -ш, -р«, иначе је кратак]. 48. Контраховане ријечи. Има их мало, а мијењају се као и друге ријечи I. деклин., само што су иериспоменке у свијем падежима и што -а остаје и у ген. и у дат.: ' А& гјуп, ' АЗ -гјрад, ' А &гјџа итд. ' Еоцђд, 'Е(>род, ' Еојм; итд. 49. Акценат у деклинацији (I—III). 1. На ком је сдогу акценат у ном. синг., на том остаје и у другијем падежима, ако може остати по правидима о акценту. А.ко се акценат мијења, онда се мијења само толико, колико се мора мијењати ио правилима о акценту, н. н. у ријечи абеХсртј, раотгЈд, геагСад акценат је свуда на истом слогу (осим геи. пдур.), а у ријечи беалома, ва<у(1еш помиче се према свршетку гдје је год задњи слог дуг. 2. У свијем је генитивима и дативима на задњем слогу ако је тај слог дуг и акцентован као н. п. у абеХџц: абе1сртјд, абеХуу, абексраТд. [Послије ће се поменути изузеци од 1) и 2)]. 3. Свршеци -а1 и -01 у ном. и у вок. плур. допуштају да ријеч буде пропарокситонка или пропериспоменка: <}б<7лгот«, уабтас. 50. Члан. У Грка има члан: о (за мушки род), г\ (за жен. род), го (за сред. род); г\ се мијења као абе1<рг\, о и го као ријечи II. декл. (осим ном. синг.). Проклитични су облици: о, ц, о1, а1. Вокатив нема члана; нспред њега стоји обично интерјекција ш. Друга деклинација 51.1. Ријечи мушкога п женскога рода на -од и ријечи средњега рода на -ор.