Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

171

Први је од е>их вкурс историје нових времеиа за ученике и ученице средњих наставних завода од В. Шулгина" који је важио у шесетим годинама а који се и данас прештампава, и ако је са свим застарео (1898 изишло је седмо издање.) У том уџбенику, који је доведен само до 1789, после увода, посвећеног предазу од средњег века ка новом времену и који се занима поглавито „епохом проналазака и открића" и „прерођајем наука и уметности", долази издагање саме историје XVIXVIII столећа (до 1789 г.) подељено на два периода : од РеФОрмације до ВестФалског мира и од ВестФалског мира до Француске револуције. У сваком од тих периода излагање иде по земљама, и то у првом периоду излаже се историја Германије, Француске, Велике Британије, Шпанске монархије и скандинавских држава, а у другом — Француске, Велике Британије, Германије и држава пиренејских, италијанских и скандинавских. Најзад у историји сваке главне државе закључни параграФ посвећује се историји умних нокрета у датој земљи за тај или други период. (НАСТАВИЋБ СЕ).

НАШЕ НАРОДНО ПРОСВЕМВАБЕ У ШК. 1901-2. ГОДИНИ, ИЗЛОЖИО Љуб. М. Протин

* * * Србија је земља мала. У њој се могу уредити народне школе да изгдедају као цветне алеје, све лепша од лепше, у маленој а лепој градини добра и ваљана домаћина. Све незгоде, које ометају наше народно просвећивање, могу се отклонити без велике муке, и онда би се могле народне школе цртати најлепшом, ружичастом бојом, а да при том не буде ништа извештачено, ништа претерано или неверно. Ну, пре овога ваља добро упознати наше народне школе, ваља се упознати са њиховим животом и приликама, а све то као да нам још није свима довољно познато. То је, у главном, све до данас била тајна у архиви министарства просвете. Пре садашњега закона о народним школама слало је министарство просвете крајем сваке школске године, у јуну, нарочите људе, који су, као школски надзорници, имали да прегледају и оцене рад учитеља и успех ученика у целој земљи. Они су, но свршетку свога посла, који је брзо свршаван, подносиди министарству извештаје о напредовању народнога просвећивања. Неки су од ових извештаја објављивани у Просветном Гласнику, а учитељи су говорили, да су објављивани само лепши, то јест,