Prosvetni glasnik

НАУКА, Д НАСТАВА

179

отпочеле школске зграде у оким окрузима и дуго очекиваху да им се даде помоћ пз овога Фонда, али новада не беше. ЈГосп. министар је просветс наредио да сс одмах тим општинама, из врањскога округа изда помоћ, да се утрошени новац из овога Фонда попуни и не троши ни на што без његова нарочитог одобрења. Кад би се законом удесило да се школске зграде подижу из окружног школског буџета са претпоставком да се- не би и онда дешавало што се десило у врањском и крајинском округу, тад би могли брже доћи до ових. Али би на тај начин морали помагати да се свуда подигну школе и онп грађани, који у својпм општинама имају већ добре школске зграде. То би било лепо и племенито, ако не би било право. Остави ли се у закону и даље да свака школска општина иодигне себи школу, онда треба и у будуће да се сваке године у окружним школским буџетима иредвиђа и извесаа сума новада на име помоћи сиротним општинама, а понеким већим, чији су грађани још и имућнији, као позајмица са обвезом да позајмљени новац врате без интереса или са интересом. за време које им мииистарство просвете одреди. Сасвим немарљивима и незаузимљивима требала би да држава начини школу, па да их задужи и да јој дуг отнлаћује са интересом. Новац овога ради могла би држава узети од Управг Фондова а за обезбеду дуга ставити забрану на извесни део оиштинскога приреза, који би се првенствено наплаћивао и предавао државној власти на име отплате дуга за школску зграду. На послетку треба и даље крајње сиротне ошптине да помаже држава и да нм начини школу о свом трошку, као што је нодигла о свом трошку школу на Власини у врањском округу, доста школа ранијих година но разннм местима, а сад ће помоћи подизање школе у Великом Извору, у округу тимочком, са 50.000 динара. Да би се припреме око подизања школа упростиле, ваљало би израдити типове планова за разне врсте школских зграда (за једно, два, три и четири одељења), па их послати школским надзорницима, који ће у споразуму са окружним инжињерима одређивати нрема којем ће се плану подићп у појединим општинама школске зграде, а с обзиром на имовно стање грађана да одлучују да ли да нова школска зграда буде од тврде или слабе грађе. Односно избора земљишта, на којем би се имало да подижу школе, могу сасвим остати садашње одредбе, јер се овај посао брзо свршава. Још се може допустити сиротнијим општинама да школе подижу у режији, јер то стаје мање трошка, особито кад се још грађа прибави п превуче нешто прилозима добрих људи а нешто уради и кулуком. У овом случају мора се образовати грађевински одбор, који ће се бринутн о подизању школе и у своје време положити рачуна школској општини о свима издацима. Он мора још стајати под надзором школског надзорника и окружног инжпњера, како је прошле школске годпне министарство 12*