Prosvetni glasnik

178

просветни гласник

бених послова, што се и прошле школсве године догађало. Кад је почето да се гради школска зграда, јаве се и неоправдане оптужбе како се не ради добро и како је материјад р1)ав и т.д. ит.д. У Азањи су се тужили у прошлој школској години да материјал за грађење није добар, а кад су га стручњаци прегледали, нашли су да је тужба неумесна. На то су неки изјавили: ,у нашем селу није начињена ниједна грађевина без париице, еда Бога, неће се без тога довршити ни школа!" Према свему овоме сасвим је умесно запитати се; кад ће се и на који начин доћи до добрих школских зграда, а да их буде и довољно ? Да је садашњој невољи у овоме узрок оскудица у народу, тешко би се могао преписати рецепат и наћи лека, али то није тако. И најсиротније оиштине да су основале пре 20 година Фондове за подизање школских зграда, и да су сваке године скупљале по 200, 300 до 400 динара и тај новац давале у новчане заводе, могле би до сад подићн школе и добре и здраве, да подмире њихове потребе. Ну, стална несталност и несређеност општинских прилика и општа небрига онпх који ову ствар треба да покрећу, главни је узрок те смо и данас овако сиротни са школским зградама. Да би се колико толико почело живље радити на подизању школских зграда и ове су године унесене у поједине окружне буџете нарочите нозиције на име помоћи онпма школским оиштинама, које школе већ подижу. Чим су окружни школски одбори видели да ће школа ускоро бити готова у некој општини, одређивана је новчана помоћ, а министарство је просвете одобравало да се иста и изда или као поклон или као позајмица, која се има вратити за једну или више година без интереса. Нема сумње ово је био мамац те су се понеке општине одлучивале да начине школу, и ако би иначе причекале још коју годину да нису рачунале на ову помоћ. У врањском округу образован је фонд у који се купи 10°| о по непосредном порезу, а купиће се све дотле док се свима општинама не подигну потребне школске зграде. Слично овоме било је раније у неким срезовима у којима су све школе подигнуте нарочитим среским школским прирезом (алексиначки, копаонички и још неки срезови). Морам овде да сноменем и ненријатну ствар да је у врањском округу, према извештајима школског надзорника а и самог окружног начелства (КБр. 2386 од 27. јула ов. год.) из фонда за нодизање школских зграда утрошено преко 26.000 динара на неке друге потребе; исто то учинио је и окружни благајник округа крајинског, и тако се ноказало да ће школа и у будуће за поједине, који би требали да је баш живо потпомажу, остати последња ствар. Није лепо што се овај новац утрошио на друге потребе, кад је од народа скупљан да бн се подигле школе у којима треба да се омладина народна просвећује, и кад народ даје н за оне друге потребе. А било би врло лепо да се штеди на другим стварима, па да се уштеђевина троши за школе. Неколике општине беху