Prosvetni glasnik

344

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

45° нагнуте према хоризонталној равнннп, онда се јављају у хоризонта .шом секундарном спроводнику светлаци. Закдоп је трептања, која су долазила, раздожио у две комноненте и само ону пропустио скроз, која стоји одвесно на правац жица. Ова компонента, која је нагнута за 45" према секундарном спроводнику, биће понова разложена огдедадом, те је тако могда да дејствује на спроводник. И појава интерференције може се код електричних трептања доказатп. Херц је наше знање о трентању електричне силе проширио и у другом правцу. Као што се из нскуства могло закључити на магнетска дејства електричне силе, морало се сада доказати да поред електричне силе постоји и магнетска сила. У свом раду: „0 механичким дејствима електричних таласа у жици " описао је опите, из којих се дало закључити, да са електричним тадасима постају у исто време и магнетски тадаси, чији правац трептања сто.ји управно на електрични, и чији се чворови поклапају са трбусима трептања електричних тадаса. Тиме се долази до сасвим другог схватања односно простирања трансверзалних таласа у етеру, но што се до сада у оптици узимало. По том узимању је кретање светлости било едастично. Али оно је водило приговору, што је одмах у почетку овог рада већ наноменуто. Сада се узима, да иростирање трансверзалних таласа у етсру бива тако, да свако електрично кретање свуда око себе, али одвесно ирема себи, ироизводи магнстско кретање, и да ово магнетско кретање, оиет одвесно ирема себи, ироизводи електрично кретање, које Ке дакле са ирвим бити иаралелно. Појединости код описатих оппта на посдетку, доказ су, да особити начин распростирања електричне силе показује нотпуно слагање са распростирањем кретања светлости. И почем за њ падају приговори о медиуму, то хипотеза, да је светдост електрична појава, постаје све вероватнија. „Цртајући ове опите и описујући их", вели Херц, „ми већ не мисдимо више едектрично, ми мислимо оптично. Ми не видимо више у спроводницима да теку струје, да се електрицитети нагомилавају, ми видимо само још таласе у етеру, како се укрштају, како се распадају, састављају, како јачају и слабе. Свеза између светлости и едектрицитета, коју теорија предвиђаше, наслућиваше, прорицаше, представљена је за здрави разум схватљнво и разумљиво. Моћ оптике не ограничава се више на тадасе етера, који се мере мадпм деловима милиметра, него на таласе, чије се дужине рачунају на дециметре, метре и километре. И поред оваквог увећавања ипак нам се иоказује са те тачке посматрања само као мали нрилепак из области електрицитета. Овај посдедњи добија највише. На хиљаду места угледаћемо едектрицитет, па и где није било ни мадо сигурно, да ће га бити. У сваком пламену, у сваком светлом атому видимо само електрични процес. И кад тело још не светли, кад дакле зраци дају само топлоту, опет су томе побуде електричне