Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

359

реченици, па тек онда да се сноредна реченица може скратити глагодским прилогом), већ други који падеж. 0 том мешању двеју конструкција илиотако зваиој контаминацији говори и Делбрик у својој синтакси Уег§1. 8уп1. III. 8. 255.), али се и ти иримери могу врло лако објаснитн иаратаксом и еквивалентним изразима и ја их тако и тумачим, јер је тумачење паратаксом више граматичко, а контаминацијом опет више психолошко. Како и у латинском језику има истих таквих примера (с!. (М<1. те1. 15, 96 а! уе(;и8 Ша ае^аз, си1 {сстшз аигеа потеп е(;с) као и у српском, који су необјашњени и како објаснити такве примере у једном језику значи објаснити их и у другом, а то и јест главно, то огпада и то што каже г. реценсент: „II ако би према натпису ове расправе требало да су оба језика подједнако обрађена, ипак латински језик има у њој тек други, споредан значај; њиме писац управо доказује правилност и могућност својих погледа на појаве српског језика". Не знам, како^се може доказивати правилност и могућност погледа на појаве српског језика латинским језиком, кад су и у латинском језику такви нримери исто тако необјашњени као и у српском језику. Зар се у том случају не може објашњење номинатива у српском језику употребити и за објашњење таквог номинатива у латинском језику, као што би се и објашњење номинатива у латпнском .језику, да је тај номинатив објашњен, опет могло употребити за објашњење номинатива у српском језику. Ако се у опште једним језиком може доказивати правилност и могућност појава у другом језику, онда отпада и то, што каже г. реценсент да „латински језик, у осталом, у радњи ове врсте и не може имати дубљега значаја." Г. реценсент вели још и ово: „У нашој се пауци већ "доста писало о функцијама падежа, с тога, мислим, није требало уносити у ову расправу ствари већ расправљене, које су ушле и у школске књиге, затим оне које су без значаја за ове падеже или које нису довољно образложене (§ 16)". И ако је се писало о падежима у нас, опет је г. реценсент могао увидети да су ти параграФИ само због примера, који се могу различно тумачити. Тако примере добро јутро (§ 2., а) и среКан уранак, миран данак (§ 2., ћ) е!с. може неко тумачити као објекат (према примеру лаку ноК е1с.), а ја их тумачим као номинатив (и то као субјекат), уз који се подразумева реч било. У § 5. могао би опет неко у примеру ваља роба (на пр. крава) тумачити да је субјекат реч роба (у значењу сПе \Уааге), а реч крава да је само објашњење, док Ја узимам да је субјекат реч крава, а реч роба опет да је §еш1. (рге!;.) од супстантивајроб' (зетш) (у. и Вук. рјеч. 3 8. \. роб). Тако је дошао и § 6. због примера, који су у њега унесени. Г. реценсент ме није ни у чем разуверио, јер његов назив Једна врста цитата" синтактички не казује ништа, а што за израз „друшгва Обили№ (у примеру „ја сам члан друштва ОбилиЛ') вели да је сложеиросвмгаи масник , II књ., 3 св,. 1902. 24