Prosvetni glasnik, 01. 01. 1903., S. 111

86

11Р0СВЕТЈШ ГЛАСНИК

гди никако да сс подударају, уметност би исто тако промашида свој циљ. Треба дакде да се дпе представе подударају, бар својин основним тачкама; али је потребно да се слика уметникова различно управља, обасјана новом светлошћу. Један путник ми рече, на врху једне планиие, у тренутку када се зора почела белети на врховима брегова: — Сада ћете присуствовати једној врсти стварања, — То стварање светлошћу предмета који изгледају сасвим другачи под различним зрацима, то је дело уметности. Смер, а такође и опаеност реализма, јесте: квантитатман идеад стављен на место квалитативиог идеала, огромно које замењује правилпо н сређену лепоту. Али то је лажан реализам, јер у стварности квантитет и интензивност нису све; ми не живимо у свету физичких или моралних дивова, огромних, претераних, плаховитих и чудовишвих бића. Квалитет има своју улогу у уметности. Ми не одричемо тиме да тражење интензивности нема нечега оправданога у уметности. Одиста, у уметности истинитост представа пе би много значила без њихове интензивности. Зашто уметник има толико да се забавља са саобразношћу света којим нас он ироводи са стварнпм светом? У неколико то је с тога што представе које нам даје његоиа Фантазија губе од своје иитензивности чим су за нас у иротивречности отвореној са стварношћу. Ако лажпо мора да буде искључено из. уметности, то је, између осталих разлога, и с тога што нам је оно антинатично и спречава нас да јако затрептимо под утицајем емоција које уметник хоће да нам да; невероватно нас чини више мање неосетљивим. Све.чу непотпуном у типу који нам предсгавља један романсиер, одговара друга једна непотпуност у нашој осетљивости, која не може да уђе у интензивну везу осећања са њимо. У осећају, ,тој истинитој халуцинацији," представе, чим имају извесну снагу, повлаче за собом веровање у њихову стварност; видети довољно јако, то је веровати. Неки јаки уметници знају да изазову у нама довољио јаке представе, тако да су оне у стању да произведу уверење, и да изгледају стварне и ако не диче на све стварне представе које смо ми до тада познавади. То је уметност халуцинације, која је у стању да се допадне деци, примитивнин на,г.одииа, па чак, у нашин данииа, претерано развијеним маштама. Али како. у главноие, читалац једнога роиана или .једне драме, гдедалац једног уметничког дела може само|за један врло кратак тренутак да буде у стању једнога халуцииованог, како у сваком здравоме духу разум одмах повраћа своја права, модерна уметност, да би произвела трајно уверење, нема другог начина но да^узима своје предсгаве у саној стварности, да их склапа као што их види скдопљене у животу. Све уиетности које, као речитост, ииају за посдедњи циљ да произведу уверење, немају у опште простијега начина но што је истинитост; најискренија речитост увек и свуда ииа највишеГизгледа да буде и највиша, Прави реадизам г