Prosvetni glasnik, 01. 01. 1903., S. 113

НРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

цнјадне индукције симпатије заузима све важније место, поред естетичке емоције, која је непосредио добијена осећајем или основним осећањем. До сада се и сувише објапгаавада удога дисонанција и ружнога у уметности законом контраста, потребом разно.шких осећаја да се пробуди осетљивост. Свакако, вечито ведро небо умарало би нас; облаци су нотребни. Од обдака долазе небу безбро.јне боје, бескрајна нредивања; без призме облака шта би био залазак, шта рађање сунца? Тама је на тај начин пријатељ светлости. Али и сувише се од ружнога и нескладнога чинио прост зачин у вештачком приређнвању уметничких дела. Никада се на тај начин неће одредити значај ружнога, чак и ужаснога у уметности; још мање ће се објаснити еволуција уметиости ка реализму добро схваћеном, који гоне уметника да у своме делу све више даје места природи онаквој каква .је, као што у хармонији музичар се све више служи дисонанцијама, сложеним ритмима, свим оним што се приближује хуци ствари и страсти. Да би се оценила улога дисонанција и ружнога у уметности, не треба их сматрати као чисте осеКајс, но као нринципе осећања н на« чине израза. У модерној музици, дубок еФекат дисонанција објашњава се довољно самом њиховом изразном вредношћу. Бол и сложене емоције које сачињавају тако рећи полутаму радости не могу се изразити коисонанцијама и редовним и простим ритмима. Живот је борба у бсзбројним алтернативама, трењима и сударима; свест живота има као нужан додатак свест о побеђеним отпорима; и као што смо у стању да симнатишемо, и да се здружпмо само са живим бићима, како се мн осећамо дубоко узбуђени само нредстављањем нндивидуалног н социјалног живота, изилази да извесна мера бола и дисоканције улази као битан елеменат у уметност, из простога разлога што је нанор битан елекенат живота. Ружно је само спољни облИк беде и огравичавања које садржи жнвот. Савршено са сваке тачке гледишта, непогрешшо, не-би ®ас мог.ш занимати, јер би увек имало ту ману што не би било живо, не би било у вези н у друштву са нама. Жи®от такав каквога ми нозаајемо,. У солидарности са свима ©сталим животвма, у носредиом и ненос^едном односу са злнма без бро.ја;,. нотпуно исгсључује савршвно и апсолугно. Модерна уметност треба да буде основана! на појму несаврнгенога^ као Мбдерна метаФизика на нојму релативнога. Напредак уметности мер« се у једно« делу нремз< симнатнчаом иптересу који указује бедним етранама живвта, свима малим бићнт, ситним сгранама живота и руфобе. То је шрошнрење естетичке удружљивостн. У томе погледу, умвтност неизбежно корача за 1 развитком науке, за коју нема ничега малог, ннчега за занемаривањв; и која про->стире па"целу природу огромно изједначавање овојих законаг. Црве поеме и први романи причали су доживљаЈр богова илиЈкрал.ева; у то»време, херој драме чорао је за читаву главу бгоги вннш од:, оггалих људда.Данас ми