Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВЛ

113

зоологија и засебно у другој ботаника; у вншим заједнички анатомија и'физиологија биљака и животиња) довољна је да нас наведе на сумњу: да оно што је подесно за #ранцуске средн>е пгколе не мора бити за наше. Мислим .да сам доста рекао но овој ствари, те се дЗ, видети како г. Јуришић има ираво да ми пребацује неиознавање нрограма наших гимназија и Француских лицеја. Остаје ми само још једна ствар. У њој ћу бити кратак, што је могућно зшпе. Г. Јуришић тврди: да његов оншти део није иревод Бонје-ове анатомије и Физиодогије, иошто, вели, у њему има и његова рада, те ме упућује на ноједине стране самога дела, пребацујући ми да нисам озбиљно ии дело ирочитао. Уз то г. Јуришић наводи, како се његово дело разликује н тим од Бонје-ова, што у њеду нема оних извода — гезипе-а — који стоје после сваког одељка код Француског аутора, те је, вели, и по томе .јасно: како сам ја нристрасно тврдио да је оншти део иревод Бонје-ова дела. Шта да речем на ове приговоре? Бонје-ову анатомију и Физиологију читао сам веома лажљиво у оригиналу н служио се њом при предавањима толике године, ире лего ли што се и мислила на свет ова г. Јуришићева Ботаника нојавити, те мн је она, ако доиусти г. Јуришић да со п ја могу и смем служити каквим страним уцбеником, веома добро иозната. Уиоређивао сам г. Јуришићеву Ботанику са Бонје-овом и ево дајем часну реч, да и ако сам упоређивао марљпво текст француски са г. Јуришићевом Ботаником, нисам био запазио те његове оригиналности у делу, којих у Бонје-а нема. Доиста, иосле г. Јуришпћева одговора ја нотражих та места н у истнни их нађох. Ја не знам како би ирошао и ма који од поштованих читалаца да је на мојему месту био и дело Француског аутора са г. Јуришићевом Ботаником уиоређивао. Кад се марљиво прегледају поједнни листови, редом једно за другим, на се свуда наилази на истоветност Француског и сриског текста, онда се заиста човек мора наћи у чуду и занитати: иа шта је ово? Зар ово није превод од речи до речи? И зар се ио неким умецима и но две три друкчије слике, од тако минималног и значаја и иростора, сме казати: „овде има и мојега рада, те зато и кажем да сам по томе нисцу израдио, а не да сам њега превео." Жзгледа ми да је ово ствар личног поимања. Ја. никад не бих смео рећи за онакав ошпти део какав је у г. Јуришићевој Ботаници, да сам" га по Бонје-у израдио, него бих рекао да сам га нревео. Међутим, због тога, што има у том општем делу неколико и г. Јуришићевих уметака, он мисли да је у праву тако се изразити. Еад се има на уму: да је систематика скоро иста као и она у II р. (а ова је Ботаника, као што рекох постала из Бонје-ове Ботанике за с1аббе 4е стдшете) да све што је речено о криптогамама нма истоветно и у Бонјеову делу за више разреде, онда ои у целој овој Ботаггици г. Јуришићевој за више разреде гимназија било тако мало његовога, да би он норед своје „мусе," „накоренка" и „одушчице" био у таквој позадини за Бонје-ом, да би пре требало, кад нам није хтео израдити слободно један уџбеник боганички за више разреде, иеписати делу овакав наслов (признајем, до душе, цросввтни гдаоние, i. књ., 1. св., 1903- 8 .