Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

13

IX Прочитан је реФерат г. Стевана. М. Вееелшшиића, редовног члаиа Савета, о књизи: „Свети Јован Крститељ, Претеча Христов" од Чед. Мијатовића, коју .је издао књижар И. Даничић и модио да се известан број примерака откупи за просветне циљеве. РеФерат г. Весединовића гласи: Г,лавмом Просветном Савету По лрепоруци Главног Просветнога Савета прегледао сам састав г. Чсдо Мпјатовића, академика, под насловом: Св. Јован Крститељ, Претеча Христов, који је састав г. Игаат Даничић, књижар овдашњи, понудио Министарству просвето ради откупа. Састав овај печатан је најпре у журналу „Хришћански Весник" па је после прештампан Ј засебну књигу, чнја је техничка изр.ада достојна свако иажње. У саставу су: иредговор, ноговор и седам глава, у којима се поступно, хронолошким редом, износи живот Св. Јована, од објаве рођења његова у храну јерусалимском, ла све до смрти м-у у замку Махери. Главном Просветном Савету нпје нопознат начин г. Мијатовићева пнсања у опште и — разрадо историјских тема понаособ. П у овом саставу задржан је оншти тон лисања и нравац разраде његове. Историјско градиво, узето већим долом из Светога Ппсма, износи со више у нриповодачком облику, с нојетским заносом, са лзвођењем поуке, но само из иосебних догађаја, ного и из појединих изрека, гато је у овом случају. допгло као наручено. У тежњл да престави Св. .ТоваНа као историјску лпчност и, независно од његова еветнтељства, као један изванредно велики карактер, г. Мпјатовић пије застао само на изношоњу и тумачењу онога материјала, што се у Јеванђел>у налази, него со дотакао и културне историје I вока хришћаиске ере, улазећи ири том и у детаље историје (стр. 3, 86, 87, 88, 89, 101, 111), хронологије (стр. 6, в 1), архоологије (стр. 7, 8), библијске геограФије (стр. 10, 19. 38, 82, 83, 87), догматике (стр. 14), Филологије (15, 87, 88), тадашњег редигијског и друштвеног стања у Палестини (стр. 4, 32, 33, 53, 101—108). Нема сумње да ови детаљи, иовезаии у целнну уметничким нриповедањем и лепом, разговотном речи, уираво служе као накит и главни забавни део приповетке, ко.ји лако ставља у покрет Фантазију читаочеву, појачава је и, — у оигате ствара леп, да и моменталан утисак, па душу његову. Па илак, природно је да се ту, вилге него игде, даје моста замеркама и полемисању, у које бих н с§м невол.но ■ морао ступити, да се г. писац још у прсдговору није оградио овим речима: „Нисам ни намеравао да нишем учено дело, нуно навода нз многобројних других дела. Желео сам да читаоцима из пшрег нашега читалачког круга пружим књигу, у којој ће јасно и разумљиво бити изложенн главни догађаји из живота Св. Јована " Кад тако стоји ствар, — онда је н мени украћен .задатак, да ее дотичем оних места, која у једном научном саставу не би могла да опстану и да издрже научну критику, (као што су места на странама: 3, 6, 10, 14, 61, 87, 89, 101 итд.), и у оиште да говорим о овом саставу као научном раду. Кад је г. писац имао само ту намеру, да ширем читалачком кругу пружи иопуларну књигу и да га тиме упозна са животом и делима једнога од најсветлијих иреставника истине и чиста живота, онда и ја имам да из.јавим: да