Prosvetni glasnik

14

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

. је пример, који нам тај живот даје заис.та велики и светао, пун врдина и сахопрегоревања за истину и добро; да је тај пример уметнички нриказаи читаоцима; да састав може одговарати циљу за ко.ји је намењен и да. нрема томе, заслужује пажњу и препоруку Главног Просветног Савета. 12. јуна 1902. г. у Београду. Захвалан Савету, Стеван М. Веселиновић референт Мин. лросвете. Нрема овоме роФорату г. Воселиноиића Савет је мишљења: да с : е ова књига може уиотребљавати за поклањање млађим ученицима Вогословије. Г. Ст. М. Веселиновићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је тридееет (30) динара. X Нрочитан ,је реФерат г. г. Стована М. Веселиновића и д-ра Стевана М. Окановића о књигама: „Наука Хришћанска, за III разред основних школа* и „Наука Хришћанска за IV разред основних тнкола" од т протс Јевр. А. Идића, које је изменио и доиунио г. Зар. Р. Ноповић, статистичар Министарства тгросвете и црквених послова, и молио за одобрење, да се ове књиге могу употребљавати као уџбеиици у III и IV разреду осиовних школа. РеФерат г. г. Ст. М. Весединовића и д-р Стев. М. Окановића гласи: Главмом Просветном Савету Ирегледали смо уџбенике науке хришћанске за III и IV разред осиовне школе, које је написао нок. Јеврем Илић, протојереј, а према. најновијел програму за народне школе прерадно г. Зар. Г. Поцовић и част нам је овим иоднети о н.нма овај реФерат. Књижице нок. Јеврема Илића су нознате Главном ТЈроеветном Савету и оне су, пето се тичо методске стране, и цосле ове нрераде задржале исти облик. Г. Поповић је имао задатак, ире свега, да иодееи материјал из Илићевих тџбеника према наставном програму од 20. августа 1899 год. Међутим он .је обрадио и преко нрограма неке одељке (I. књ. етр. 5; I. 19; I. 30. итд.) и допустио, да се извесни одељцн ставе у друкчији норедак, него што је то у нрограму изнето. (Символ вере — II. кн>. стр. 18. сгавио је тек после градива о цару Константину и царици Јелени, а у ирограму је стављен на прво место; одељак о Св. Ћирилу и Мстодију — II кн.. стр. 33. — дошао је ире одељка о крцггоњу Срба, те је у оба та случаја учињена хронолошка ногрешка). Г. Поповић је, даље, и сам материјал местимнчно нрерађивао; прерада се оиажа не само у појединим ставовима неких одељака (I. књ. стр. 1. 2. 7. 15. — 19., 22. — 26; II. књ. стр. 16 итд.), већ и у новим одељцима (I. књ. стр. 3. 5. 34. 37. 45. 56—61 итд.; II. књ. с.тр. 1. 6. 12. 19. 37. 41. 43. 44. 45. 48. итд.). Што се тиче саме садржине слободни смо учинити ове наномене: