Prosvetni glasnik

20

ПР0СВЕТ1Ш 1'ЛАСНПК

А кад га поправв лепо, оида треба да дођу уз-а-н. и карте, које тражи г. Ердељаиовић, па се тек онда може ирепоручитн као уцбеник, док се уџбсници не избаце сасвим из основне школе, у иади да ће то бити ускоро. Слике појединих округа, које треба да уђу у ову књигу доиста су лепе. Из реченога је јасио да се .ја не слажем са мишљењеи г. Ердељановића, које је изнео у свом другол реФерату на овај Земљопие, већ држии. као што нећ рекох, да треба исти још један пут ирерадити н онда би се могао ирештампати. Алн, и у томе случа.ју ваљало би да Гаавни Просветии Савет одреди цену и њему као и Атласу за III р., да бн школарина у основној школи била смањеиа, пошто се у иоеледње време нагло иовишава. Ту скоро смањена је школарпна и у средњим школама. 13. јуна 1902. г. Београд. Главном Просветном Савету ионизан Љуб. М. Проти!. Према овоме реФерату г. Љуб. М. Протића Савет је мишљења: да се ове књиге могу уиотребљавати као иривремени уџбенипи у основним школама, пошто се претходно нонраве према наноменама г. реФерента. Г. Љуб. М. Протићу, у име хонорара за реФеровање о овим књнгама одређено је четрдесет (40) динара. XII Прочитан је реФерат г. Момчила Пванића, редовног чдана Савета, о књизн: »Успомене са Савинца", од Љуб. Н. Вукашиновића, учитеља пз Азање. који је молио да се оиа његова књига препоручи за књижнице народних шкода. РеФерат г. М. Пванића гласи: Г^авиом Просветном Савету Прегледао сам књигу Љуб. Н. Вукашиновића, учптеља. „Успомене са Савинца нз мога дневника" (Београд 1901. 8°, стр. 125), која ми је дата на оцену. Писац моли, да се ова књига иреиорута за књижнице народних школа. Жолећи то, но свем изгледа, мисли да ће том својом књнгом пружити друговима по нослу корисно, а у неколико и занимљиво штиво. А да ли је умесна та његова молба, видеће Главни Просветни Савет из овога, што ћу рећи о тој књизи. Доиста усномене једиог учитеља морају занимати, на нрвом месту, његове другове, а за тим и остале. читаоце, који се интересују за живот и рад ових првих, п ако не јединих. раденика на иародној просвети. Алп да те „Уснозгене" добију лреиоруку Главиог Просветиог Савета, треба да н садрашном н снољашњим обликом одговоре захтевима добре књнге. Прво, гато се тиче саме садржине, ова књига не одговара у свему натпису „успомене' 1 , јер у њих не може се никако узети да иде и све оно, што је кад овај учитељ говорио и иисао у разним приликама и пригодама, као што су: „Здравице", „Прослава св. Саве у Иотлаченом Срнству, „0 удружењима с погледом на Учитољско Удружењо", у „Дочеку жичког енископа г. Саве"