Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕГА

19-

За пшеницу се каже да је сељак „задржава код куће еамо толнко, колико му је доста да проведе свечане дане дреко године, и да- има да удели за покој душе својим умрлим". (стр. 20 и 21). На 21 стр. стоји и ово: „од говеда нај&ољи су. волови у Колубари....; „овце у Кривом Виру, а коњн у Великом Извору,; Мачви и Јасеници; свгте у Шумадији Пчела ее цегује највише у Тимочкој Крајини Свилене бубе. има највише у Ресави". Овде вреди сноменути шта се на стр. 23 вели за гаће. „Гаће се кроје од истог платна од кога и кошуље. И оне еу по кроју и начину ношње различне (дакле и по начину ношње!). Никако их не носе у тимочком, нишком г пиротском и врањском округу". Мени се не свиди ни опис обичаја (стр. 25 и даље) где се каже како се на дан славе једе мало хлеба са јелом и попију по неколико ракија, па се онда занали свећа, донесе славски колач, помоле се Богу, окади совра и сви у.кући три пут и т. д. 11 е допада ми се ни оно о нарави на стр. 28 и 29. .,По својој нарави Србин је у опште озбиљан; њега не може ни велика жалост да упропасти ни велика радост да занесе. Србин чека док други говори, а кад он одпочне (правилно отиочне), онда говори одмерено и отворено...>. Сви су Срби у Србији међу собом равни, јер просјак говори: „даруј. роде, д-аруј брате". Све је ово сумњиво, што су г. г. о нарави навели. За опанке кажу да се граде од пресие. коже или купују готове. ,.И они су такоразлични да се по њима може одредити: из кога је округа који сељак". (стр. 23). На стр. 37 велп се. за манастир Рачу, да га је за време Турака оправиоХаци Мелентије, калуђер, и сад је ово за децу нотпуно јасно. На стр. 42 стоји: „оде.ш је по селима народно. Жене носе малу тањирасту конђу". II ово је све! На схр. 45 стоји (за округ врањски): „овај је округ богат рудним благом. Из његових планина вадили су наши стари разне руде. Сад. се не ваде, а до скора се вадидо гвожђе. За сад се вади само оловна руда у селу Рупљу". Дакле, вадили су, не ваде се сад, до скора се вадило и за сад се вади!... На истој страни има и ово записано да деца науче: „од мушког одела јако пада у очи долама од белог сукна. Све одело се и шије и кроји у кући. А одмах за овим: „Народ много поштује јелене, а то с тога г што верује да јелени чувају род у дољу". По г. г. писцима је Медведник у окр. подринском (стр. 61), па и Јабланик. На стр. 62 има и ова реченица: „одева се лепо и богато и веома је досетљив: пун је лепих причица, поскочица и загонетака" „Говор јо источни, западни и јужни и правилан" (за Подринце), и т. д. Нека би све било правилно са гледишта географске науке у овој књизи,. па ипак ја не могу одобрити ове и овако изложене ствари у књизи, која је намењена за уцбеник, баш и да сам у начелу за уцбеник из земљописа за IV р. Г. г. писци су одлични учитељи, али су ову књигу брзо радили а ј.ош брже поправили; у њој је много грађе, силна су набрајања свега и свачега, а доста је од тога исказано и површно и нејасно. Зато је моје мишљење да г. г. писци овај спис поново понраве. Нека жртвују мало више времена на то, па ће ствар испасти много боља, а они ће то моћи. Ученици неће ништа изгубити, ако буду чекали јопг, али ће г. г. писци добити, јер ће дати добру књигу, која ће битп добар подсетнпк у настави из земљописа.