Prosvetni glasnik

30

НРОеВЕТНИ ГЛАСНИК

Бајазпт нрободс Мнлоша, Богоје се нрободе сам. У 4. сцени истог чнна г даклс одмах иза ове где су две жртве већ пале, Еизлар-ага ирободе Јелену г а Бајазит прободе Кнзлар-агу; шта бива до краја Л т . чина, не треба иитатн). Оливера сс тако псто мења према Бајазиту, нпкад с довољно разлога. Так» н неке друте личноетн. Прнмера ради да поменемо још еамо то како ни она од најглавннјих нартнја, радње, иаиме онај прекрет код Бајазита који волн Оливеру да је иосле омрзне, ннје ни мало ириродна, ни мотивисана. Узроци који то код Бајазита ироизведу, нису довољни да го учине (писмо царице Милице, ко.је треба да је најјачи доказ о неверности Оливере, не садржи ништа што би то могло доказати), и понашање Баја.зитово у тој прилици није ни најмање понашање једнога реалног, правог, нормалног човека. Тако псто, и Оливерино. Да не говоримо дуже, уопште су карактерн у овом сиеву рађенк сасвим нереално, конненционално. Што се дикције тиче, она је препуна неприродности,, декламације, несмислених хипербола и комнарација. Све је лажно, патетично, жестоко, увећано, као да је писано у 81пгш инс1 Бгап§-периоди, Ево два три примера: »Ал' друго тражи, друго тражи што: »на мачу срце да тн извадим, »овог ба часа с врха оштрога, »крај твојнх вогу нало изднпгућ'...® (Стр. 21). »Трепти му тело к'о дист на води. »а крв се хладна тгеном обуклџ »па се уииње, усиљена сва..Ј (Стр. 28). »Кроз мудри збор нек цвили сдадак гук..." (Стр. 30). Део рад Г. Днмитријевића и сувнше је слаб, скроз почетнички. Има све мапе рада једног ночетника који има рђаве моделе и рђав укус. С тога сам мишљења да се „Оливера" не може препоручити за књижлице' народних ппгола. Молећи Главни Просветни Савет за извињење што сам одоцнио због многпх послова којима сам све до нре кратког времена бпо зау.зет, остајем 26. јуна 1902. Београд. Главном Просветном Савету захвални, Лавле Поповић про«. гимназ. Усвојнвши овај реФсрат г. реФерента Савет је мишљења: да ее ова шмЈга не може препоручити за књижнице народних шкода. Г. Павду Ј. Поповићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је тридесет (30) динара. XVI На овој седници приказани су реФератн г. г. Михаида Вадтровића, Николе Зеге и Нетра Ђурића, о Цртанкама од иисаца под псевдонимима: ,Било је већ време- и „Нравдољуб, Мирољуб", које су поднесене Министарству просвете и црквених посдова по расписаном стечају, који је оштампан у бр. 153. „Српских Новина" од 16. јуда 1898. године а продужеп актом г. Министра иросвете и црквених послова од 1. новембра 1899 године, ПБр. 11212. Савет је одлучио: да I-. Љуб. М. Нротић, редовни члан Савета, проучи све иодиесене цртанке и реФерате г. г. реФерената па да у првој еедници о њима Савету реФерује.