Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

24б

школи долазило је само око 36 девојчица. У осталом, треба знати и то, да те циФре и нису баш тачне, јер многе девојчице уче се у приватним а неиријављеним школама. Број девојчица које су положиле завршни испит средње школе, у времену од 1885. до 1894. год., готово се удвојио. На жалост, нема се тачних података о броју ученица у гимназијама, но г у опште говорећи, тај је број врло незнатан. Женскиње до сада. се ^адовољава, у огромној већини случајева, курсом средње школе. Други појав који јако пада у очи јесте оно јавно уважење, које друштво указује реалном образовању насупрот класичном. У 1885. години латинци су имали Ј / 3 ученика који су свршили средње школе, а 1894. год. они су имали само */в тих ученика. И у гимназијама пада у очи тај исти појав, само што он овде, по суштини саме ствари и услед бројне надмоћности латинских гимназија, није се могао испољити тако јако, у толикој мери. Јер, 1884 год. према броју кандидата на испиту зрелости, реалци су били према латинцима као 1: 1,в; у 1894 год. тај однос био је као 1: 1,1; а већ 1895 год. број реалаца прешао је број латинаца. Од првпх је изјавило да ће полагати испит 159 кандидата, од других 140. Ова тежња ка реализму објашњава се демократским начином норвешког живота, практичном хармонијом карактера Норвежаца, а и тим, што у тој релативно младој држави, која је носле других ступила на културно поприште, не знају тако много за традиције. Тим се објашњава и то, за што је Норвешка, пре других европских држава, сасвим напустила класицизам. Главне црте смишљене за реФорму школа у том правцу, биће изложене у следећем одељку, а сад да кажемо неколико речи узгред и о техничким школама. У ред техничких школа спадају: војене школе (две сувоземне и 1 морска), техничке (13), занатлијске (15), агрономске (2), шумарске (3); па онда школе ручног и женског рада, трговачка школа, бродарске школе (готово у свима приморским градовима), и иа послетку краљ«вска школа вештина и заната. Све ове школе, изазване самим техничким потребама, имају свој одређени задатак, стоЈе одвојено од оних школа за онште образовање, и не мешају своје цеви са цевима ових других школа. Од оних који желе ступити у техничке школе тражп се претходна спрема општег образовања, већином по програму средње школе. Чак и војене школе, које су у Русији, Германији и јога неким државама у исто време и заводи за опште образовање, у Норвешкој су уређене сасвим друкчије. У те школе примају се људи који су већ положили испит зрелости. Школовање у већини техцичких школа траје 2—3 године. Има и неколико вечерњих школа за пшрење техничког знања међу раднике. VII. Најважније црте нове реформе средњешколских завода. Год. 1889. покрелула је Скупштина питање о реорганизацији средњешколских за-