Prosvetni glasnik

264

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНШ1

претворити у субјекат, ако љубав заменимо маголом љубити? Не верујемо, е!Јат81 Са1о (Нса1:! У § 31. износи се: Други иадеж за каквсЖу (депНЈл ив диаШаШ). ДеФИнидија тога геиетива гласи у Туромановој синтакси (III. изд. § 191., којим се г. „1укић сдужио) овако: „Генитивом ког суистантива, кад уз њега стоји атрибут, казује секаквоћа или својство предмета ког". У Дукићевој гласи прекројена овако: , Геиетивом именице које, само кад уз њу стоји иридев (какав?) или заменица (каква?), казује се каквоЛа или стање (какво?) иредмета ког (!?)." Не види ди се овде јасно, да су ови иримерци дефиниција ,раг поћПе 1га1гит" (Ног.) иди као што Немци кажу: „@то ^Вааг јапБегег ©гиђег". А већ .језик у н>има прави ЕПепсН8еу&г1-ов. Зар се свако ет, ете преводи с немачкога на српски заменицом „ко.ји"? ИГта би рекао Вук? Оно, што јч казао Светићу: .да би он много боље и паметније учинио, да је гледао, говорни језик сам боље да научи". 1 А кад би видео оно вешто прекрајање туђих правила, додао би: „да је у томе послу Фушер". 2 — Као атрибут може уз квалитативни генетив стајати само придев у неодређеном обдику (сем придева којн га немају) и.ш придевна заменица (и то за присвајање, за показивање или за каквоћу); стање може бити само пролазно, и то не предмета ког, него гдавне речи. У § 32, веди писац: „Именски партитивни генитив стоји: б.) уз заменице". (Зар уз све без разлике?) — У бројевница требало је разликовати одређене инеодређене, ау простих придевне и именичке. Није обраћена пажња, да се уз придевне бројевницс један, два, оба, три и четири казује партитивни генетив само лнчним заменицама. — Из тачке г.) треба избацити „уз 1. и 4, и. једн. заменица средпега рода: што, штогод, нешто; ово, то, оно " и пребацити то у тачку б.) па оставити у тачци г.) само неодређене бројевнице заменичке основе. У § 34, а. 1—3. све су тачке исиравно нренисане из Ђорђевића (ор. ел1. стр. 113.) сем тачке 3.) т уз глаголе иовратне и трине •. У наведеним примерима нема ниједног, у коме би генетив долазио као допуна после повратног глагбла; тако исто нема ниједнога, у коме би глагол стајао у сложеном трпном облику. Сви примери износе глаголе, којима је трпно стање обележено додавањем повратне заменице „се" њиховим активним облицима. Загледамо, дакле, боље у Ђорђевића и ту сгоји: „в.) уз глаголе иовратно-трпне ", дакле место „и" везица „ —Да ли је ту неразумевање ствари или неатност у преписивању, у разбирање тога нећемо улазити. Вук би иросто казао: „Фушер*. У чланку под б.) није довољно казати само: 1.) уз глаголе: имати, узети итд., 2.) уз глаголе: тражити, искати итд. Јер уз глаголе под 1.)

1 Вук Ст. Караџић: Скун. грам. и иодем. сииси кн>. 3. св. 1. стр. 8?. 1 11)1с1ет. стр. 1'26.