Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

229

Збиља се у такве закржљале осгатке сме рачунати тежња за „згодношћу", тежња ка „одржању значајних раздика" и још која друга „тенденција" у области нсторије гласова и значења. час уиотребљена само ради објашњења појединости, час подигнута на висину општих приндипа. 1 Уз то, у теорију подражавања, па чак и у теорију природних гласова допиру каткад прилични дедови теорије проналаска. То потпуно одговара генетичком скдаду, по коме хипотезе, поста.зе из потребе за природном интерпретацијом, изидазе из теорије нронадаска, чим се, њима својствена, претпоставка о произвољном и уобичајеном систему знакова замени другом: да су, пре свега, за ствари бирани такви гдасовни знаци, по којима би се могда познати каква било сродност с њима, или који су се још пре биди надазиди међу природним гласовима, што су их већ сами људи имади. Али прва претпоставка води теорији подражавања, друга теорији природних гласова. 2. Теорија подражавања. Њена основна мисао, да је језик непосредно иди посредно подражавање садржине опажања у гдасовној Форми, тако је бдиска, да ова теорија не само што је најранија, већ је збиља данас и најраспрострањенија. Ади већ стојици, којима се сме нрииисати њен први, у неку руку научни, облик, раздиковаху непосредно гласовно подражавање по једнакости гдасова (6џоиЈтџ) од иросте сродносги гдаса с предметом (агаХоуСа), под којом управо разумеваху пренос других чудних утисака у гдасовну Форму. Тим је тек бида дата могућност општије примене принципа подражавања. Ипак су мисдиди још стојици, да не могу за све случајеве бити довољна ова два принципа једнакости и анадогије, те стога, као трећи, узеше у помоћ још и супротност (&ратСш<п<;), коју «у, по нотреби, сводили чак до простог одступања од норме (аршџаМсс.)' 1 Под ове се категорије, наравно, могло онда све подвести. У ствари, пак, био је сужен принцип подражавања гдаса на поједине сдучајеве, док се признавадо, да се остади не могу с њим сдожиги. Тек је Хердер у својој „ АђћапсИипд 1Шег с!еп ХЈгзргии^ с1ег бргасће" од 1772. дао дубљу садржину појму ономатопеје, с једне стране потпуно га осдободивши од идеје проналаска, а с друге, што је покушао да нсиходошки протумачи широки појам анадогије, упућивањем на подударне осећајне тонове чудних утисака. 3 Кроз овај Хердеров снис веје, можда више но код већине доцнијих деда о истом предмету, дух данашње психологије, тежња, која одаје истинскога нсихолога, да сам потпуно

1 Упор. у књизи Гдава IV, § 531., Глава VIII, § 450. 2 8101пШа1, 6езсМсћ1;е с1ег бргасћ^шааепзсћаћ; ћех с1еп бпесћеп ицЈ Ебшегп. I, 358. 3 Хердерова ЗаттШсће АУегке, издање В. 8ирћап-а Л г , 1.