Prosvetni glasnik

242

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

свима општинским шкоаама дозвољено је заједничко учење мушкараца и девојчида. Има много и приватних гимназија и женских школа. Сне оне имају сва она нрава које имају и државне школе. Многе од њих имају и субвенцију државну. У погдеду основног и средњег образовања мушкараца, Норвешка стоји на нивоу данашњег времена. Но то нећемо наћи ако ногледамо на васпитање девојчица. У том погдеду Норвешка је заостала не само од осталих скандинавских државица, пего чак и од Германије. У времену, када се у Шведској васпитни захтеви у образовању мушких и женских поступно изравњавају, норвешка девојка задовољава се скраћеним курсож средње школе. У шведским универзитетима 1890 год. било је око 50 студенткиња, у ХелзингФорсу било их је више од стотине, а у Норвешкој девојка студенткиња редак је изузетак. Нстина, и у Норвешкој је у последње време учињен покрет у корист изједначења мушког и женског образовања. Резултат тога покрета је правно донуштење да женскиње могу ступити у све мушке заводе, па чак и на универзитет. Кад се уводила рељорма средњешколе, није било ни речи о женском образовању. Нови закон није се ни дотицао тога иитања, находећи, да приватне школе потпуно подмирују потребно образовање женскиња. А већ 1878 год. девојкама допуштено је да могу ступати у средњу школу, и ирограм из математике био је скраћен у корист женског рада. Тек 1882 год. дозвољено им је да могу цолагати ехатеп аг1тт (испит зрелости) и ехатеп рћПозорћкшп (први испит на унивсрзитету). Доцније им је дозвољено полагати испит за све учене степене. А 1885 год. дозвољено је примање женскиња и у мушке гимназије. Засебни државни женски заводи не постоје. Тога има само у Шведској. Али ипак, врло мали број девојака користовао се тим правима. Било је неколико појединачних случајева да су девојке полагале испит зрелостии слушале универзитетска предавања, но то је био изузетак ? који само потврђује опште правило. Све то доводи нас до уверења, да је државна управа, под притиском најнапреднијих елемената, ишла напред, предњачнла друштву, али се оно још у опште придржава старог патријархалног гледишта на женскиње. Да разгледамо сада насгавнички положај. Од насгавника средњих завода тражи се више образовање. Пре свега он мора да издржи испит тако звани ехатеп рћПозорШсит. То је први испит на универзитету, који је обавезан за свакога који жели добити права на државну службу, пезависно од специјалне струке коју он после избере. Онај што полаже овај испит подвргава се испиту из ФилосоФије и пет других предмета, слушаних на историјско-Филолошком и природноматематичком Факултету — по своме избору. Но у сваком случају, у броју изабраних предмета мора по један предмет бити из наиред речене две групе.