Prosvetni glasnik

506

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

стоји: Керч, мз. Еале, Мореуз Гибралтар и к. Отранто; Керч, Кале, Гибралтар и Отрант, (а ие Отраито) нису мореузи, већ иасеља и тврђаве, а мореузи се називају: Керчки, Калејски, Гибралтарски и (канал.) Отрански. Име мореуза Сунда, које одваја острво Селанд од Шведске, требало је заиисати у оамој морској узини и у љеном правцу, а не као што је овде забедежено — јужно од острва Селанда у уиоредничком правцу. У карту је унесен сразмерно мали број иланина и само једна једина низија. Скоро ни једно од тих имена није исиисано тако да покрива цел.у (или бар највећи део) површину, коју именује. Најбоље се то види код Алпа и Карпата. Како је име записано изгледа, да се Алпи иружају само од извора Рајне до Беча, а Карпати између извора Висле и Тисе. Да је то нетачно не треба никаких особитих доказа; то знају већ ученици првог разреда. КартограФски су представљена и именом обележена само два језера Љдога и Оњега (овде пише погрешно Онега). Извучене су контуре Женевског, Боденског и трију италиских алписких језера, али су неправилно обојена истом бојом, којом је обојен терен у њиховој околини. Сем тога ни једноме од њих није записано име, чак ни почетним словом. На Балканском Полуострву, према овој карти, изгледа да нема ни једног језера. То је грешка. Балканска су језера за нас важнија од италиских, с тога је требало унети бар најважнија без обзира на њихову аисолутну величину упоређену с величином унесених језера и с размером карте. Аутор као да је заборавио, да је овај Атлас израђен једино за српске школе, јер се није на то обзирао при уношењу геогра#ских објеката нарочито у карту Европе. — Као доказ о овоме наводу може послужити и Факт, што он није забележио ни једну реку на Балканском Полуострву, а обележио је многе незнатније реке по осталим земљама европским. Именом није означио ни реку По, која тече кроз Ллмбардиску Низију. Именујући реке Пиринејског Полуострва учинио је грешке, које ће код ученика изазвати пометњу и збрку. Реку Тајо означио је именом Гвадијане, Гвадијану именом Гвадалкивира; Тајо није забележен, а кроз Андалузију у место Гвадалкивира уцртао је безимену реку. — Касписко Језеро назвао је морем. То је погрешка, која казује, да аутор није умео тачно да разликује средоземна мора од језера. Средоземна мора морају увек бити у вези с осталом водом на земљиној површини ужим или ширим мореузима, а језера обично комуницирају с морима преко река или су без везе с њима. Лист 5., политичка Европа. — На овој карти налазе се језера Иљмен и Пејпус погрешно записана као Илмен и Пеипус. Овде није било места именовању тих језера нарочито кад се узме у обзир, да она нису именом обележена на физичкој карти. Реке Дњестар и Дњепар заиисане су погрешно као Дњиестар и Дњиепар. Ова је грешка у толико