Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ И ПКЕШАЗИ

515

У овим шкодама учениди су били највише земљораднички и занатлијски синови. 4:. Средпе гиколе (гимиазије). Потпуних државних гимназија бижо је у овој години 5, непотпуних 6, и приватних гимназија, које су биле непотпуне, 6. У државним гимназијама бшш је 257 а у приватнима 64 наставника. Сваки је наставник у државним имао 14-7 а у приватним 14 часова недељно. Један недељни час у државној гимназији стао је 188'49 а у приватној 124-74 динара. Ученици су бшш већином синови трговачки и чиновнички. На крају школске године бшш их је у државним гимназијама 4.400 а у приватним 798. Од особите су вредности још и ови подади: од свих ученика, који су у току године напустили школу две иетине су (у државним гимназијама) истерани. По успеху имало је 17'58 процента слабих а 0'33 рђавих. Од свих ученика кажњено је 35 - 52 процента. Из горњега се с разлогом може закључити, да је васиитање ученика било недовољно, да је дисциидина одржавана строжим средствима, и да у настави није било све како би требало с обзиром на опште и специјалне дидактичке захтеве. А томе су несумњиво криви и сами наставници. У потврду овога говоре још и ови подаци: од свих ученика остало је да понове разреде 15 - 45 процента, а Г73 отпуштени су због веспособности. Што је овде најжалосније због неспособности је највише отпуштеио ученика из I разреда. На пријамном испиту у августу претпрошле године оглашени за способне а сад у јуну оглашени за неснособне! Школовање једнога ученика стало је просечно у државној гимназији 21Г59 динара а у приватној 15Г55. 5. Ђише Женске Школе. У В. Ж. Школи у Београду радило је 43 а у ЈКрагујевцу 18 наставника. У првој је имао сваки наставник по 13 - 8 а у другој по 13 - 3 часова недељно, уопште 13*7. Један недељни час стао је просечно у Београду 139-84 а у Ерагујевцу 150-67 динара. На крају школске године било је у Београду 580 а у Крагујевцу 204 ученице, свега 784. Слаб успех имале су у првој школи 12-07 процента а у другој 6-86, уопште 10*72 ученица. Пада у очи што је и у овим школама најслабији успех био у првом разреду, те изгледа да се баш у ово прво доба најмање ради како би требало. А невероватно је да је само једна ученица била кажњена и то веома строго, изгнањем из Б. Ж. Школе у Београду. Сиротне учениде имале су уБеограду 11-43 д. месечно благодејања а у Крагујевцу 13-11 дин. Већина ученица беху чин-овничке и трговачке кћери. На издржавање В. Ж. Школе у Београду утрошено је 94.684-01 а у Крагујевцу 34.545-72 динара, и према овоме школовање једне ученице стало је у Београду 163-25 а у Крагујевцу 169-34 дин.