Prosvetni glasnik

34*

б е л"е iii к е

521

У Великој Британији било је год. 1900 305 државних завода за принудно васпитање сиромашне и напуштене деде са 42.000 васпитанива и 671 приватан завод, без икаквога државног надзора, са 38.000 васпитаника; свега је било у тих 976 завода васпитавано у пом. години 81.000 сиромашне, напуштене и због преступа осуђене деце. Ти заводи не носе тип казнионида, већ су сматрани као заводи васпитни. Утицај је тих завода благотворан, јер је статистиком доказано бројно опадање младих и недораслих злочинаца. У Иемачкој је васпитање сиротне и напуштене деце законом предвиђено. Тај је закон доведен у склад и везу са новим грађанским закоником. За васпитање сиротне и напуштене деце постоје, под државним надзором, и многа приватна друпггва. Само у Пруској основано је друштава за виспитање сиротне п напуштене деце : 342 евангеличких, 207 католичкнх, 21 јевројско и 103 заједничких, свега, дакле, 673 завода. Принудно васпитање сиромашне и наиуштепе деце од 6—12 год. регулисаио је у Пруској законом од 13. априла 1878 године. Пруска влада израдила је у год. 1900 предлог за измену тога закона од год. 1878, којим се иде на то, да се принудно васпитање омладине пропгари с обзиром на дечје године и то од 12 па чак до 18. Према закону од год. 1878 само је за оиу децу важило принудно васпитање, за коју је суд нашао да су учиниоци казнимога дела, а према основи закона од године 1900 имају со принудно васпитавати и она деца, која нш-у судскп крива, већ родитељи њихови не дају никакве гаранције за њихов правилан душевни развитак. То проширење принуднога васнитан.а код омладине сматра ируска влада за неопходно, због тога игго у Немачкој број злочиних дела код омладине, с године у годииу, постојано расте. Тако је број недораслих злочинаца у Немачкој износио у 1882 години 30697, год. 1896 43.462, 1898. тај те број већ попео па 47.975. Сј>. * Теорија о антроиотоксинима сасвим оборена. — Француски природњаци су иоставили, као пгго се зна, теорију о т. зв. антроиотоксинима, јгр мишљаху да су огледима нашли, да у издисаном ваздуху има не само више но у удисаном водеие наре (Н 4 0) и угљен-диоксида (С0. 2 ), него да он има и отровна својства, да има парочите отрове, антропотоксине. Инак се доцнијим испитивањима ни до данас није могао у издисаном ваздуху наћи какав нарочити отров, и још Ј. Тћ. Негтапз-ом, који рађаше нод Форстеровим упуством, наука о антропотоксишша је снажно заљуљана („ А гсМу Гиг Ну^јепе, 1883. св. I, стр. 5.). Но у најновије време Ет. Рогтапек се темељно и свестрано тим питањем бавио и теорију о антропотоксинима сасвим оборио („АгсМу Шг Ну^епе", св. 38., стр. 1.), и нашао да они поремећаји у здрављу код људи у затвореним а препуњении спаваћим собама. (као што је то нарочито случај ио нашим сељачким куКама зими) имају се свести само на пореме&ај регулације телесне топлоте кожом и на рђава дејства одвратних мириса и испарења из одела, обуће и тела. м. м. т. * 0 изразима „шиљастн" и „оштри". — Ови се изрази нри описима у јестаетвеннчким уџбеницима кадшто употребљују тако, како ио одговара тачно