Prosvetni glasnik

522

ДРОСВЕТЕП ГЛАСНИК

појму, на који се односе, управо ошт се у тим уџбеницима често узимају један место другог, што у обичном животу не бива, ма да би требало да у уџбе^ ницима налазимо већу тачност. „Шиљасти" је атрибут рогља, а „оштар" ивиде. 0 једној игли казаће се да је шиљаста, а не оштра, док ће се међу тим за кристалове ивице рећи да су оштре, а не шиљасте. Бркање у иогледу ових израза нарочито налазимо при оиисима чељусти и канџи код животиња. Чсшће читамо о оштрим очњацима, о оштрим канџама у мачака и других зверова, па и сова,' док с друге стране пише се о шиљастим кутњадима у месождера или зверова. То пак није тачно. Кад би н. пр. мачкине канџе биле оштре, њима произведена рана. имала би оштре ивиде и брзо би се лечила. А овако канџин врх нродире дубоко у месо и мора, кад се бочно истргне, својим ваљкастим обимом произвести, раздерати, пукотинасту рану, која се теже лечи. Слично је с мачкиним очњадима. Они су као шиљасте куие, које се дубоко у месо забадају и плен чврсто држе, али га не пресецају. За то су оштро-грбичасти кутњаци ту, који тако рећи као маказама пресеку месо своје жртве. Кад би се хтели још тачније описати мачкини кутњацн, могло би се за њихове грбе рећи да су оштрошиљасте, као што се иекад случајно и дешава, премда су ови кутњаци већ довољно обележени изразом оштро-грбичасти. Као канџе и очњаци у мачака и других сисара тако се имају назвати зуби у змија и лажни кутњаци 2 у бубождера (ХпзесИуога) шиљастим, а прави кутњади у бубождера и слеиих мшнева 3 били би шиљасто - грбичасти. Они служе само за иридржавање илсна, а не за иресецање. А где се употребљују и за жватање биљних материја, као код језка и крилатог иса (Р1;егориз ескгНв 6еоИ'г.), шиљци се иступе и зуби постају туио-грбичасти, као што су прави кутњади у зверова, као што су сви кјтњаци у медведа, мајмуна и свиња, који се дакле хране мешовитом храном. С. ЕоИге М. М. Том. * 0 укоченом змијином погледу. — Не само у нашим но и у многим немачким уџбеницима налазимо, како змије немају очних каиака и да им отуда долази онај њихов укочени поглед. Н. пр. проФ. Бг. ВаП у својој Воологији од 1896. год. на 156. страни вели да у змија Фале покретљиви очни капци, на је очна јабучида превучена једном дровидном кожицом као стакло на сату. Слично стоји и у иначе чувеној и потпуно савременој Шмајловој Зоологији од 1900. год. на 216. страни при дну. Наш г. Љуба Миљковић у III издању своје Зоологије за I р. г. на 27. страни вели: „Очи у барске змије немају очних капака, а заштићује их танка, прозрачна рожна навлака као стакло од сахата. Ова је навлака срасла с кожом, те отуда дају оку онај укочени поглед, какав се виђа у сваке змије." Г. Љуба Давидовић у својој Зоологији за VI разр. гимн. од 1898. г. још греши у томе, што на 65. страни ту провидну навлаку назива рожњачом, и ако се зна да је рожњача увучена само у беоњачу према дужици.

1 Ово и у Зоологији Љубе Миљковића као и Љубе Давидовића. Превод. 2 Бољи израз но шкрбњаци, јер, у колико сам ја оценио, шкрбњаком, шкрботинои, наш народ назива начет зуб. Превод, 3 Јасиије је за ђаке рећи, но ред љиљака, којим изразом иа многим местима називају јоргован (8угш§а уи1§аш 1 ј .) ' Превод.