Prosvetni glasnik

462

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

привиђења имају дугачке руке и ноге, 10% вел.е да диче иа мртваца, 40% сматрају да привиђења станују у гробљу, други у празним становима, шумама, ваздуху, напослетку и испод степенида. 63% веле да су се страхом заразили од својих другова, 9% ОД читања тајанствених прича с привиђењима и 5% од рођака и родитеља. Старијој деци било је одређено да одговоре шта осећају кад их хвата страх. Од шеснаестогодиШњих девојчица 18 су именоваде дрхтање теда, 2 дрхтање гласа, 1 дрхтање усана и руку, 8 веле да у страху узригују, 9 беже, 2 нису у стању да се с места макну, 4 вел.е да им се руке подижу навише, 10 стежу песнице и т. д. Многи осећају куцање срца, убрзано дисање, други обратно загушују се. Код неких избија хладан зној, а неки осећају хдадноћу. Испитивање сујеверних представа показује да едеменат надахнућа игра овде још већу уљогу но у осећању страха. Из дечјих одговора види се да је међу американском децом најраспрострањеније сујеверје о потковици. По томе' сујеверју на улици нађена или уз врата присдоњена потковнца доноси срећу. 560 дечака и 472 девојчице од 7—16 година били су питани да ли верују у то сујеверје, по чему мисле да је то истпнито и откуда су то чули. Готово половина све деце сматрају да је то истинито при чему се вера у њега годинама умањава. У то доба кад од седмого д ишње деце 72% дечака и 81% девојчица придају зиачење истинитости у 16. години 20% дечака и 15% девојчица одговарају да они верују у њега. Ако се живот детињи разматра као живот народа то је све већи скептнцизам нрема сујеверју потпуно природан. Деца, која верују томе сујеверју, мотивишу ту веру са два разлога: она веле да су се сами у то уверили а други се ослањају на друга лица која су им то доставила и којима она потпуно верују. Друга група деце која не верује у то сујеверје објашњава своју неверицу тиме: 1) што су га осећали а није се потврдило, 2) што су сва таква сујеверја — бесмислица. Што се тиче питања. откуда су сазнала за то, 40% веле да су о томе слушали код куће од родитеља, 30% сазнали су за њега у школи, 30% одговарају да су од „неког" чули, да су чули од „људи" и т. д. На тај начин оба ова испитивања очигледно нас уверавају о томе: да осећање страха и сујеверне представе нису властите дечјој природи но се јављају као резултат неразумног васпитања. А кад је тако онда с обзиром на то што та осећања могу штетно утицати на неочвршћали организам потребно је да се свима силама трудимо да ту штетну појаву отклонимо. Сва горе изложена испитивања дају обилни материјал из области дечје психологије за правилно васпитање и наставу. Цељ тих испитивања може бити двојака: 1) она сама навикавају децу да о себи мисле