Prosvetni glasnik

ПРОСВЕХНЛ ГЛАСНИК

„Један страни винарски трговад дотера 16.625 кова вина. Сваких 125 кова вина он је платио 625 рубаља. Све ово вино он је изручио у бурад по 25 кова у свако буре, и продао. У ко.шко је буради сасуо све вино, и колико је свега зарадио, кад на сваком бурету вина заради ио 175 рубаља?" У вишем течају исте тколе нашди смо сличан проблем, који код нас у Француској зову татарским пробдемом. У оиште, ова вежбања изгледају нам потешка према добу узраста дечјег, и врло су дугачка. Боље би било давати проотије задатке, краће речене, а схватљиве за децу, јер би то било практичније. Прегледали смо недовољан број докумената, те не можемо тачније одговорити постављеној нам задаћи. Тога ради нагласпћемо, да је врло заморно и трудно, у овим многобројним свескама и књигама изнаћи баш оно, што се учи у сваком поједином разреду. Такве нарочите свеске, какве има у Француској, овде нема. У овим се свескама износи само оно, што се из дана у дан радидо у школи, управо, из н.е се може увидети ученички напредак. Месечна свеска иди састави, и почасна иди покретна свеска, које су у Француској заведене пре извесног бро.ја година, одговарају и овде истом циљу само са различитим карактером. Певање. — „Певање се не предаје у свима шкодама у недостатку ередстава за плаћање нарочитог учитеља. Ђаке у иевању најчешће обучавају свештеници или црквењаци. Они диригују и ђачким хором." (Нижњи Новгород). Кад би педагошка спрема учитеља била довољна, општине се не би мораде обраћати другим лицима, .јер би учитељи, будући довољно оспособљени, предавали бар основе и из овог предмета. У школама, у ко.јима се предаје певање, ради се овако. Да би се научиле најпростије песме у нижем течају, то се врши слушањем и памћењем арије. И то се само ради тек онда, кад се ночну изучавати основи нота. Већином се певају религијске песме (црквене песме, служба, Тебе Бога, хвалим); затим и некоје световне или и патриотске песме. Дешава се, да се у неким градским и среским школама (као н. пр: у Воронежу) предаје п инструментална музика, ади то су изузеци. Историја и Земљопис (геограФија). — Програмом .је обухваћено обавезно учење ових предмета, као и у Француској од 1867. године; али се ова плодна настава занемарује. Излази, да се ова два предмета мало или никако не предају, јер се оскудева у знању. Да би се и у овим предметима постигли резудтати, треба извршити ре®орму и повећати школску годину. Чему збиља сдуже ови иретрпани програми, кад је тако мало времена дато на, њихово развијање и извршење? Право да кажемо, боље је оставити онакав план учења, какав смо ми упознали, и који нам је дао могућности да констатујемо задовољавајући успех у изложеннх радова.