Prosvetni glasnik

480

просветни гласник

општи недостатак школских метода иредавања води ка општој последиди — претоваривању оиих, који уче, и заморавању средства за прнмање знања — мозга. Књиге су шкодљиве не зато што су књиге, или тачнпје, уџбеници су штетни не зато што су књиге, него зато, што усвајање знања из њих јесте средство скопчано са таквим начином живота, са којим се организам који расте не може, по самој природи својој, измирити. Штета од књижевне системе наставе сложена је из два непријатна утицаја. Најпре, она захтева дуго седење на једном месту, дугу непомичност тела. А друго, она свом својом тежином притискује на мозак и живце, она напреже памћење и уображење. Да не говоримо још и о томе, да се књига пише за све, без разлике, и да се задаци дају такође свима подједнако, а то све искључује могућност индивидуализације у настави. Можеш ли ти усвојити оно, што је задано и.ли не, — то је споредно. „Научи!" то је девиза опште-примљене књижевне системе предавања, наставе из књига и по књигама. И у опште, при таквој системи мучно је одмерити захтеве, који се траже од ученика са обимом његових душевних и телесних сила. Учитељ не располаже за то довољно тачним критеријумом. Еако ће он, у самој ствари, судити о подобности ученика за примање знања? За објашњење узрока неправилности наших школских система и за одређивање мера, које би могле отклонити њихове недостатке, амерички је педагошки комитет предузео био простран круг статистичких, психолошких, анатомских и физиолошких и др. посматрања и истраживања. Били су испитани сви више мање познати педагози, васпитачи, виспитачице, комнетентни родитељи, матере с много деце итд. На тај начин, закључци се комитета не могу сматрати као плод суве ка.бинетске работе. Напротив, они су плод разноврсних посматрања живота и строго научних истраживања. Комитет је упутио упитаним лицима питање ове врсте: колико времена дете остаје обично без кретања руку, ногу, уста итд. у часу, кад се оно остави само себи? Одговор је послат скоро једногласно: не више од једне минуте, и само у ретким случајевима минуту и по. Из тога излази, да мишићни покрети јесу и сувише неопходна потреба за природу организма који расте, као н. пр. кретања желудца, кретања срца и т. д. Потреба за мишићна кретања постоји и у одраслих људи. Ну мишићни покрети потчињени су природом вољи човековој, а у одраслих се сматра да је вол.а довољно развијена, те може до извеснога степена управљати физиолошким радњама, које одговарају потребама стања и прилика у телу.