Prosvetni glasnik

484

просветни гласник

да јој се подражава или не. Ствар .је у томе, да ее све не оправдава у практпди, што се показало као добро у теорији, ма да бива и обратно. У опште, практика не иде свагда руку под руку са теоријом. У сваком случају, новој се америчкој системи не може одрећи оригиналлост и, ако је се могуће изразити, нека теориска практичност, да и не говоримо о томе, како је она основана на дубоком изучавању питања са свих могућих страна. У осталом, ако будућност потпуно оправда умесност нове американске системе, то још не служи као довољан узрок за пренос њезин, у свој својој делокупности, и на наш континенат. У нас су услови живота и гледишта на, тај живот у многим односима друкчији но она, која видимо у Америди. Доследно томе, америчка педагошка система, ако јој буде суђено да пређе Океан, мораће претрпети озбиљне измене, како би се могла потпуно прилагодити нашим условима и нашим погледима. 7. Ш. 1903. Београд. С руског Ст. С. Станишпћ утатељ.

О ПЛАЗМОДЕЗМАМА'

И ако је биљна ћелија откривена још 1676. године, и ако у опште први почеци унутрашње биљне морфологије (хистологије и анатомије) падају тек на неколико година после тога, ипак се је она, а посебице њезин одељак о ћелији, тако лагано развијала, тако сноро напредовала, да је морало протећи .више од једног и по столећа, док се знање о унутрашњој биљној грађи развило до те мере, да је Шван могао поставити своју тако звану ћеличну теорију. Нема сумње, да је овако спором напредовању њезину поглавити узрок велико несавршенство ондашњих микроскопа, тога најважнијег апарата за анатомске и хистолошке радове. Јак утицај старе, чисто дескриптивне школе, којаје са малим изузецима владала све до Линеа, а чији се поглавити задатак састојао у што бољем 1 За разраду ове теме употребљена је као најглавнија ова литература: 1РгИг КиШа: Б1е Р1а8тауегћтс1ип$еп ђеј У18сит аЊит. МИ ВегисЈЈЖсШ^ипЈ; (Јез 81е1 )г6ћгеп8у84ет уоп СисигШа Рер. Чланак у Во ^ашзсће 2е14ип^, 1900., страна 29 и даље; ЕЛиагЛ бГгазЂшдег: ТЈЂег Р1автауегМшћт^еп рДаћгИсћег 2е11еп, у Јаћгћисћег Љг тваепасћа^Нсће ВоЈашк, 1901., Вс1. ХХХУ1; Р. ШепИг-вегГо^: №еие 8^ис11еп ићег Р1а8то(1езтеп, уВепсМе (1ег Веи^асћеп Во(;аш8сћеп О-езеПвсћаД, 1902., В<1. XX, Не14 2. Местимична унотреба других списа назначена је на дотичним местима.